Sjedenje u
zagušljivom
kafiću, deluzija
stvarnosti,
nepromišljene
pogreške.
Ti, tebe kojeg nema,
dođi mi i pusti
suzu u moju
čašu vina.
Pogledaj koliko
mi značiš, pronađi
me u preostalom
vremenu,
gledaj me
kako te ja gledam.
Zamišljena
sam sjena,
zvjezdana sam
prašina,
skitnica sam među
ljudima.
Želim da znaš.
Ne znam
kamo idem,
a ne znaš ni ti.
Dođi ponovo
i ostani.
Ostanimo izgubljeni,
plutajući po
vremenu.
Ja ću te držati,
a ti drži mene.
