Sedim još uvek za separeom i gledam unaokolo. U slučaju da se pojavi. Uzela sam još koji gutljaj vodke i ustala pogledavši u Saru " Vraćam se brzo ". Želim da proverim da slučajno taj princ nije on. Imam neki osećaj da jeste. Nema šanse da propustim ovu priliku. Možda i grešim, ali ništa me ne košta da proverim. Probijala sam se kroz gužvu da bih došla do drugog kraja diskoteke. Toliko puno ljudi, jedva se probijam na drugi kraj. Gledala sam unaokolo, ali nigde ga nisam videla. Nijedan dečko koji je obučen kao princ mi nije bio na vidiku. Kao da je propao u zemlju. Ne vidim ga nigde. Samo da nije otišao. Neko je unazad krenuo prema meni, odmakla sam se udesno da ne bi naleteo na mene, ali sam ja ipak udalila u neku devojku. Koja me je samo pogledala i namrštila se. Odmerila me od glave do pete i nasmejala se, a zatim produžila. Za razliku od nje ja sam bolje obučena. Nosi kratku leopard suknju, da joj se crni halteri vide. Takodje i leopard korset, ima i stavljen rajf sa narandzastim mačijim ušima. Kosa joj je plava i loknasta, skupljena u rep i malo raščupana. Ne svidja mi se. Sigurno misli da je ona centar sveta i osudjuje druge po izgledu. Pa, takve osobe jako mrzim. Ima ih baš previše, zato uvek kada se upoznajem sa nekim gledam njegov karakter.
U daljini sam primetila kostim princa i prenula prema toj osobi, polako sam prolazila pored gomile ljudi i pokusavala da se što pre probijem do njega, ali kada sam se malo približila nešto nije bilo uredu. To nike bio taj dečko, ovi je neko drugi. Kostim nije bio kao i onaj, čak nije ni imao masku na licu. Ovaj dečko je bio malo deblji od onog koga sam videla za šankom. Verovatno je ovo bila loša ideja, nema šanse da ga pronadjem. Pored mene je prošao još jedan dečko da kostimom princa, ali ipak ni on nijee bio taj. Nisam videla njegovo lice od te maske, ali ipak sam zapamtila kostim. Krenula sam nazad prema šanku, možda se opet pojavi tamo. Osim ako nije otišao, onda stvarno jesam baksuz. Veliki baksuz.
Došla sam do šanka i okrenula se da bih probala da ga potražim, barem još jednom. Trudila sam se ga pronadjem, ali mi nije išlo. Verovatno je otišao. Bolje bi bilo da se vratim kod Sare. Ostavila sam je samu, a i onako me ova potraga za njim ne ide.
Uzdahnula sam nervozno i oborila glavu uputivši se kod Sare.
Ili se meni čini, ili se ovde sada nalazi više ljudi nego što je bilo na početku, a još nije ni ponoć. Nekako mi brzo vreme prolazi, a ni ne zabavljam se, nekako mi je dosadno. Sada mi više nije ni do zabave. Koliko god bila blizu njemu on mi uvek promakne. Znam da ne radi ovo sam. Nema šanse da je na svim mestima na kojima sam ja. Do sada su bili umešani dostavljač, konobar, prodavačica. Možda je još neko, ali i on je, samo ne znam tačno kada, možda i njegov prijatelj. Izgleda da se baš uživeo u ovu igru.
Smestila sam se na mesto pored Sare. Baš tada je neka devojka otišla. Verovatno su se sprijateljile. Nisam baš zapazila kakav kostim nosi, niti kako izgleda. Sada mi nije ni do čega. Besna sam na samu sebe, jer nisam uspela da ga pronadjem." Erika!" približila mi se Sara. Pogledala sam je smoreno. Nisam više ni bila raspoložena, sada mi se išlo kući. Tako da me ništa ne može oraspoložiti.
" Reci " snuždila sam se, nadajući se da neće išta da me pita vezano za ovaj odlazak. Nije mi do objašnjenja. Naročito, jer nisam uspela da ga pronadjem.
" Ovde je bila jedna devojka i dala mi je kutijicu za tebe. " osmehnula se i pružila mi je malu duguljastu crnu kutijicu. Uzela sam je i osetila da je plišana, verovatno je izvrnuta koža. Poklopac je bio pričvršćen sa jedne strane tako da se poklopac nije skidao, već samo podigao.
Otvorila sam je i ugledala srebrnu ogrlicu sa priveskom u obliku srca. Srce je bilo pljosnato, ali je bilo puno crvenih cirkona na jednoj strani. Tako je lepo, da nisam mogla da prestanem da gledam u njega. Ogrlica mi se jako svidela. Na poklopcu sa unutrašnje strane se nalazila poruka, ali nisam mogla da je pročitam, jer je ovde bilo jako mračno. Uzela sam torbicu i ubacila kutijicu unutra. Ne želim da je izgubim, ovo je verovatno od njega. Tako želim da saznam šta piše, ali ovde je toliko mračno da ne vidim. Uzela sam torbicu i približila se Sari "Idem do kuparila, vraćam se brzo" ustala sam i krenula levo prema kupalilu. Prošla sam pored nekoliko osoba i našla se u malom hodniku, krenula sam levo i došla do vrata na kome je stajao znak za žensko kuparilo. Ušla sam unutra, prvi put sam ovde u kupatilu. Sa desne strane je bilo šešt kabina, a sa leve su bila tri lavaboa i veliko ogledalo, od jednog kraja zida do drugog. Nije bilo nikoga, baš lepo. Došla sam do prvog lavaboa i stavila torbicu sa strane, ali prvo sam izvadila kutijicu sa ogrlicom.
Otvorila sam je i pogledala u reči koje su ispisane poznatim čitkim muškim rukopisom.
YOU ARE READING
Gospodin Savršeni
RomanceNekoliko dana pred dvadeset peti rodjendan Eriku dečko ostavlja. Erika pada u depresiju, ne može da poveruje da je to uradio. Srce joj je slomljeno, nije mogla da se pomiri sa tim da je istavljena zbog druge. Odlazi u kafanu i nailazi utehu u votki...