Gospodin Savršeni

Treće poglavlje

Probudila sam se oko dvanaest, istuširala i oprala kosu. Osećala sam se na duvan, odnosno se ceo stan osećao na duvan od mene. Jeste da sam se i sinoć istuširala, ali ipak osećaj još uvek taj odvratan miris. Spremila sam tost i kafu. U pola dva moram da krenem na posao, dobro je da radim drugu smenu inače ne bih funkcionisala da sam ustala rano.  Razmišljala sam o tome da pretražim kuću u slučaju da sam dobila neku poruku, ali izgleda da mi nije on doneo torbu. Previše sam opterećena njim, možda je on samo neka iluzija savršenog momka kog želim, ili možda ne?
Više ne znam o čemu da mislim. Volela bih da saznam ko je to i neću se smiriti dok ne otkrijem.
Spremiću se i otići ranije na posao, neka Maja predahne i krene ranije kući. Izgleda da ću danas sama da radim sa Darkom. Samo da ne bude gužve, ipak je ponedeljak, a tada ima baš dosta gostiju. Čim je radni dan dolaze dosta poslovnih ljudi. Jedino mi preostaje da se molim da ne bude previše mušterija. Ne znam kako da se sama izborim sa njima.
Ustala sam sa stolice i krenula po jaknu, a i moram da uzmem labelo iz torbice, usta su mi skroz ispucala.
Gde li sam je stavila? A da, setila sam se. Na stolu u sobi. Krenula sam sa je potražim i usput uzela jaknu sa stolice.
Videla sam torbicu na stolu baš kao što sam i mislila. Uzela sam labelo i krenula na posao.
Obula sam cipele na malu debelu podpeticu i izašla. Zaključala sam vrata i stavila ključ u dzep.
Silazeći niz stepenice otvorila sam labelo i mali papirić je ispao iz njega.
Podigla sam ga sa poda i otvorila.

Baš si zaboravna.
Ove poruke će te voditi, ako želiš da me nadješ. Već znaš moje ime, samo moraš da se setiš.
Što se tiče parfema ti si mi rekla da ti se svidja. Rekla si mi dosta stvari o sebi.
Vidimo se u restoranu, barem ću ja tebe videti. 

Tvoj,
Gospodin Savršeni

Šta li sam mu rekla sve? Neće valjda biti u restoranu u kom radim. Znači moram da otvorim dobro oči i da ga pronadjem. Možda ga se i setim kada ga budem ugledala. Ovako nešto može samo meni da se desi. Trebalo bih da prestanem da pijem. U svakakve nevolje se uvaljujem.
Brzim korakom idem prema restoranu, moram što pre da stignem. Ko zna, možda je već otišao. Nije mi ostalo još puno, vidim vrata od restorana, ali ne mogu da žurim baš toliko.

Posle par minuta sam se našla kod restorana. Ušla sam unutra i imala sam baš divno iznenadjenje. Bilo je puno, nije se nalazio nijedan prazan sto. To su bili biznismeni u smokinzima, a takodje su sedeli neki poznati ljudi koji su dolazili svakodnevno na ručak. Ne znam da li se on nalazi ovde, ima ih baš puno, naročito biznismena. Možda je on biznismen. Nisam ni sama sigurna. Verovatno nije biznismen, to samo ja umišljam. O, tako je sve komplikovano. Imam osećaj da ga nikada neću pronaći.

" Erika, pomozi" izašla je Maja iz kuhinje sa poslužavnikom punim hrane.

" Krećem" rekla sam i ušla u kuhinju.

Izgleda da ću stvarno imati puno posla. Uzela sam kecelju i zavezala je oko struka " Hej Darko" javila sma mu se.

" Porudzbina za sto broj 10. Četiri kafe" rekao je Derek i pokazao mi je na blokčić gde zapisujemo narudzbinu.

Uzela sam prvi list i napravila četiri kafe, zapravo to sve mašina obavi ja samo sipam u šolje koje sam stavila na poslužavnik i krenula da odnesem porudzbinu.
Za stolom su sedeli biznismeni sa tabletima i govorili nešto o povećanju procenata. Spustila sam ispred svakog po šolju " Izvolite"

Jedan od njih mi je pružio novac i osmehnuo mi se uz reči " Hvala "

Vratila sam mu kusur uz osmeh "Izvolite" i krenula prema kuhinjih.
Nema šanse da je on ovde, sigurno je otišao. Kao što će i Maja da ode uskoro,a ja ostajem sama sa punim restoranom. Sigurno ću da crknem od posla. Nikada ovoliko biznismena nije bilo ovde, zapravo se pitam i da li ih je nekada i bilo.