Gospodin Savršeni

Jedanaesto poglavlje

Ostatak večeri sam provela sa svojim prijateljicama. Ovdr ima toliko hrane da smo probale sve, a i svako piće naravno. Stalno sam ga tražila pogledom, a kada nam se pogledi susretnu, on mi se nasmeši. Kada god vidim njegov osmeh zarumenim se i telo počne da mi gori. Čim bude završio razgovor sa tim ljudima doći će do mene. Tada ću ga upoznati sa svojim prijateljicama. Noge su počele da me bole, a ne znam za koji sto sedim. Tako da sam sela za sto kod Sare i Marijane, na Sašino mesto.
Njihove haljine su bile savršene. Marijana je nosila kraljevsko plavu haljinu do poda sa srebrnim lancem oko struka i svaki detalj je bio srevbrn. Kosa joj je podignuta u kovrdzavu pundju sa nekoliko cvetnih srebrnih ukosnica. Maska joj je takodje bila srebrna baš kao i moja, ali njena je bila klasična, ali je imala plave cirkone po ivicama. Sara je nosila belu haljinu do kolena, a gornji deo je bio bez bretela. Ogrlica joj je bila ogromna sa crnim svarovskim kristalima u nizu, takodje i torbica i salonke, kao i maska su joj bile crne. Kosa joj je bila loknasta i pustena na stranu. Svidja mi se kako su se spremile za ovaj bal.

" Pa, Erika. Šta kažeš za tvog gospodina?" upitala me je Marijana zainteresovano.

" Deluje fino, a i sladak je. Ne znam da li je ovo maska, ova njegova dobrota ili je stvarno iskren. Potrudiću se da ga upoznam mnogo bolje. Naravno sve imam da vam ispričam, ali čekam naš prvi izlazak." nasmešila sam se srećno, jer još ne mogu da verujem da sam ga napokon upoznala.

" Ma sigurno je dobar, mislim šta je sve učinio za tebe, ne verujem da je baš ovo sve gluma." nasmešila mi se Sara veoma brižno. Vidim da pokušava da otera ove moje mračne misli. Nekada umem da budem baš veliki pesimista, naročito ako mi se dešavaju neke lepe stvari, koje su predobre da bi bile istinite. Baš kao ovo sada.

" Nemoj da brzaš sa zaključcima. Daj mu šansu. Verujem da se nećeš razočarati." dodala je Marijana.

Pogledala sam ga, razmišljajući o ovim rečima koje su mi Sara i Marijana uputile. Gledajući njegov stav, njegovo držanje, taj osmeh i način na koji komunicira, i ja delimično verujem da je on dobra osoba, ali takodje i znam da izgled može da prevari. Ne želim da bidem ponovo povredjena, to boli, a ne želim da osetim taj jak bol u grudima, ne od njega. Od mog gospodina Savršenog, jer mislim da je počeo da mi se svidja, ali ne želim da priznam to sebi. Bar ne još. Moram prvo da ga upoznam. Primetila sam blagi osmeh na njegovom licu koji je uputio čoveku sa kojim je razgovarao, a zatim se okrenuo prema meni i onim njegovim zavodničkim hodom mi se približavao. Odjednom kao da mi je telom prostrujila krv, temperatura je počela da se povećava. Imam osećaj da su mi i obrazi rumeni, znam da će to primetiti čim se bude dovoljno približio. Nervozna sam, ne želim da stekne loše mišljenje o meni, ne znam kako da se ponašam ispred njega. Plašim se da ne uprskam stvar, a imam osećaj da hoću.

" Dobro veče, dame " stao je pored mene, uputivši nam jedan blistav osmeh. " Vi ste sigurno Sara i Marijana. Drago mi je da vas upoznajem" poljubio je ruku, jednoj pa drugoj. Baš kavaljerski.

" I na je drago da te upoznajemo. Erika je dosta pričala o tebi od kad..."

Nakašljala sam se da bi je prekinula u njenoj priči. Znam da će da pretera ako je ne prekinem. Takva je Sara, moja omiljena pričalica, ali ume da pretera. " Ovaj, pa, mislim da je bilo dosta o meni, Saro" pokazala sam očima prema njemu.

" Ovaj, da. Mislim da ću njoj ostaviti da ti sve ispriča" nasmešila mu se ljubazno.

Primetila sam da se nasmešio "Nadam se da vam neće smetati, ako pozajmim vašu drugaricu"

" Naravno da neće, tvoja je." dodala je Marijana i dala mi znak pogledom da krenem sa njim. Okrenula sam se prema njemu i ugledala ruku kako drži ispruženu prema meni. Stavila sam svoju ruku u njegovu i polako ustala sa stolice.