Gospodin Savršeni

Deseto poglavlje

Gubila sam se u njegovim nebesko plavim očima u kojima sam mogla da de ogledam. Kosa mu je bila savršeno nameštena. Svaki pramen je bio na svom mestu, svetla kosa mu je savršeno pristajala. Usne su mu bile pune i delimično ružičaste. Ovo su mu definitivno prirodne usne, nisam tada primetila neke detalje. Čak i ispod te maske mogu da budem sto posto sigurna da je to on. Nasmejao se i pokazao svoje savršene blistavo bele zube. Spustio se sktoz do podnožja stepenica gde sam i ja stajala. Okrenula sam se da bih bila tačno ispred njega. Primetila sam da me je odmerio od glave do pete. Odjednom je počela klasična muzika. Pružio mi je ruku i naklonio se " Mogu li da te zamolim za ples?" samo sam stajala nepomično i gledala ga. Još uvek nisam mogla da verujem da je on tu bio. Čak sam ga i uslužila.

Sa moje desne strane stao je konobar i uz osmeh je uzeo moju torbu, nosio je klasičnu masku bele boje "Ostaviću je na vašem mestu"

Klimnula sam glavom uz osmeh i okrenula se prema misterioznom gospodinu kome još uvek ne znam ime. Stavila sam svoju ruku na njegovu, a zatim me je doveo do podijuma. Nervozno sam koračala gledajući unaokolo u slučaju da neko ne gleda u nas. Imam jako čudan osećaj kao da svi bulje u nas, pa sam morala da se uverim, ali sam ipak pogrešila. Zastao je, a i ja sam. Uhvatio me je za desnu ruku, a drugu stavio oko struka, privukao me je bliže sebi, tako da sam bila nekoliko centimetara od njegovih grudi. Kroz telo su mi prošli žmarci, ipak je on nepoznata osoba, a ja se osećam ovako čudno. Telo je počelo da mi gori. Osećam njegov jak parfem, tako je opijajuć i nekako hipnotišuć. Ne mogu da sklonim pogled sa njegovih plavih očiju, još uvek ne mogu da verujem sam bila toliko slepa.

" Vidim da si me prepoznala" povukao me je napred čim je muzika krenula, jako mi je čudno nisam plesala već duže vreme " Verovatno imaš toliko pitanja , ali ne znaš odakle da počneš "

" Sećam te se iz restorana. Bio si sa starijim gospodinom, jednom devojkom i momkom." napokon sam izgovorila " Imam i previše pitanja"

" Vlasnik je želeo da izadje negde gde nas niko neće ometati. Poslovne stvari su u pitanju.  Naravno poveo je ćerku i njenog dečka." nasmešio mi se i još bliže me privukao sebi tako da sam osetila na uvetu njegov topao dah "Stvarno mi je drago što napokon mogu da razgovaram sa tobom, a da ne moram da se krijem" tako je nežno prošaputao da mi se koža naježila od njegovog glasa. Samo što nisam počela da drhtim. Znači to je bio vlasnik i njegova ćerka. Vidi se da je razmažena tatina curica. Način na koji je tražila porudzbinu, bilo je kao da sam joj sluga, a ne kao da je došla u restoran.

" Nisi ni morao od samog početka da se kriješ. Zapravo odatle ću i da počnem." izgovorila sam kroz uzdah "Ne sećam se baš našeg prvog susreta, pa da li bi mogao da mi kažeš neke stvari?"

" Naravno " nasmešio se, a zatim zaustavio. Nisam ni shvatila da se muzika završila. Tako sam se uživela da sam zaboravila da sam plesala sa njim " Idemo po piće " sklonio je ruku sa mog struka i namestio se tako da mogu da ga držim pod ruku. To sam i uradila, uhvatila sam ga pod njegovu levu ruku i uputili smo se prema konobaru koji je šetao unaokolo sa poslužavnikom na kome su bile caše sa šampanjcem. Čim je zastao prišli smo mu, a on nam je ponudio piće sa naklonom. Uzela sam čašu šampanjca,  onda mi se on približio " Idemo na balkon, tamo možemo da razgovaramo." samo sam klimnula glavom i koračala zajedno sa njim.
Približavali smo se stepenicam koje su vodile na sprat. Posto sam ga držala pod ruku sada sam ga pustila i uhvatila kraj haljine čim smo počeli da se penjemo, jer sam u drugoj držala čašu. Primetila sam da me prati pogledom, verovatno jer je haljina baš dugačka, u slucaju da se ne sapletem. Baš i ne želim da ispadnem smotana. Još malo pa smo stigli do kraja, samo još nekoliko stepenika. Na zadnjem stepeniku sam pustila haljinu i uzdahnula sa olakšanjem. " Ovuda " rukom mi je pokazao na hodnik levo. Skroj na kraju sam primetila balkon. Izgledalo je kao da je polukružan. Koračala sam polako pored njega. Nisam mogla da idem brže zbog haljine, stvarno je teško hodati u njoj.