Price o vama i meni - IVANA SERT

Ljubav prema roditeljima

Znam da je većina nas u pubertetu, srednjoj školi, fakultetu, pa čak možda i dan danas imaju ‘’probleme’’ sa svojim roditeljima.

Kada kažem probleme, mislim na, pod jedan:
• ne slaganje u mišljenju,
• svađama bez ikakvog razloga,
• proveravanjima od strane roditelja,
• kaznama, itd…

Svi smo mi jednako imali te probleme. Nekada smo znali da se toliko posvađamo sa njima, da im kažemo stvari koje ni najgorem neprijatelju se ne bi smo smeli usuditi reći, ali opet naši roditelji su morali da pretrpe te ‘’traume’’ i moment našeg (ni malo lakog) puberteta, kao i odrastanja.
Ali nikada nismo pomislili, da u bilo kojoj svađi, raspravci,  našim roditeljima odgovorimo tiho, bez podizanja glasa i isteravanja pravde. Ili da čak i prećutimo.

Ne ni ja to nikada nisam razmišljala.
Posebno ne u tim danima. A danas vidim ni stariji od mene i dalje nemaju kontrolu, već podižu ton na majku ili oca, kao da razgovaraju sa mlađim od sebe, a ne sa roditeljem.
Ja sam to prestala da radim. Prestala sam da se zameram samoj sebi.
Zašto sebi? Sigurno ćete se pitati.
Kada se vrata vaše kuće zatvore. U tom prostoru ste vi, sa roditeljima (sa braćom i sestrama). To je vaša porodica.
Na primer:   Devojka ste, želite da izađete sa dečkom u grad. Međutim, kada to saopštite majci i ocu, dobijete odgovor ‘’Ne može.’’ Vi, dete, odmah počinjete raspravu sa svojim roditeljima.
- ‘’Kako ne može?’’
- ‘’Zašto ne može?’’
- ‘’Kako drugi mogu, a ja ne?’’
- ‘’Nisam više mala.’’
- ‘’Ne treba mi vaša dozvola.’’
- ‘’Ne mešajte se u moj život.’’
To su većinom odgovori nas dece.
A onda bih vas ja pitala.
DA LI VAM JE VAZNIJI DEČKO ILI RODITELJI?
Ovo pitam zbog toga što svaka svađa sa roditeljima, njima skraćuje život, pogoršava im se zdravlje. Oni ne žele da vam nešto zabrane ili da vam ukinu lepe stvari. Nekada trebate i sesti sa njima. Družiti se sa njima. Razgovarati. Ko je sa vama sedeo i pravio vam društvo kada ste vi bili mali? Niste o tome razmišljali?  Oni. Ni dečko, ni devojka, već roditelji.
A onda kada se vašim roditeljima nešto ružno desi. Zdrastveni napad, razbolevanje, bolest, pa čak i smrt. Onda shvatite. Onda je kasno. Previše kasno.
Ni o ovome niste razmišljali?
Da ste vi puni života, spremni na svakom koraku za svađu i nepravdu. A niste pomisli na njih, starije ljude, koji piju lekove, boliju od neke bolesti.  Niste razmišljali da im je dragoceno vreme koje provedu sa vama, svojom decom?!
Vreme je da počnete o takvim stvarima da razmišljate, a ne samo da izvoljevate, tražite razloge za svađu i ostale stvari.
Pogledajte oko sebe! Imate oba roditelja? Vi ste srećni ljudi!
Nikada ni ne pomislite na decu ili sada već ljude vaših godina koji su odrasli u domu, ljude koji su izgubili roditelje, koji NEMAJU TU PRIVILEGIJU DA ZATVORE VRATA SVOJE KUĆE I DA IH TAMO SAČEKAJU MAMA I TATA.
Vi niste svesni koliko ste srećni.
Pogledajte svoje roditelje, pružite im svoje vreme, razgovarajte sa njima, učinite ih sretnim bar time što ne moraju da slušaju i gledaju vaše frustracije (jer smo mladi i jednostavno smo takvi i da jer nam se može).
Počnite pokazivati zahvalnost ljudima koji su vas stvorili. Vreme je. Kasnije će biti kasno. A vi, vi ćete se kajati. Nemojte to sebi da dozvolite.