Bila je od Richarda.
Glasila je ovako:“Nailla, možda nisi ocekivalada te tek tako pozovem da izademo, ali razmišljam o tebi vec duže vreme.Mislio sam da je tako ispravno.Pa,da li želiš,onda,da izademo sutra?“
Uh.Još mi srce lupa od onda kada sam procitala poruku, a procitala sam je pre 5 minuta.I još zurim u nju.Nailla, saberi se.Bila sam srecna, pa je osmeh na momme licu bio nešto najneobhodnije.Lepo je saznati da neko razmišlja o tebi.
Odgovorila sam:
“Pa, moram priznati da sam malo iznenadenam ali što da ne.“
Odjavila sam se, a onda pogledala na sat.Bilo je 15 minuta do 20:00h.Polako sam krenula kod Gemmine mame, tacnije kod njenih roditelja.Na putu do tamo, razmišljala sam kako da joj postavim sva ta pitanja i Gemmi, a da je na rasplacem ili da me ne gleda sa pogrešnog ugla.
Pozvonila sam na vrata, a onda se malo udaljila od njih.Otvorila mi je crnokosa žena sa osmehom, pa može se reci tužnim osmehom, na njenom licu.Htela je da izgleda opušteno,ali ko bi bio, da mu umre cerka?
Predstavila sam se:
Ja:“Dobar dan.Ja sam ona devojka Nailla, koja vas je zvala.“
Trudila sam se da ne pominjem neke recenice kao što su:“Gemmina drugarica“.
Ona:“Dobro vece.Drago mi je.Ja sam Anne.“
Tek tada sam shvatila da sam rekla:“Dobar dan.“A itekako je dan.Evo, sunce je tamo gore.Uhhh.Stalno mi se to dešava.
Ona:“A,udi.“
Može se reci da je bila još uvek na neki nacin pogubljena.Ne zameram joj.To je normalno u trenutnoj situaciji.
Ona:"Sedi.Želiš sok.?"
Ja:"Ne, hvala.Lepa vam je kuca."
Još sam malo razgledala, a pnda spayila da gospoda Styles gleda u sliku okacenu na zidu iznad televizora, u obliku srca.Na njoj je bila cela porodica Styles.Jedna topla suza, puna ljubavlju, skliznula je niz njeno lice.Iskreno, bilo mi je krivo što sam došla, ali bi bilo glupo da sam došla kasnije, da joj povratim secanje.Rešila sam da joj se izvinim.
Ja:"Gospodo Styles, izvinite što vas uznemiravam.Nisam htela..."
Ona:"Ma u redu je."-prekinula me je.
Osetila sam malo olakšanje.
Sela je i rekla:
Ona:"Pa Nailla, želimznati šta te zanima o Gemmi."
Ja:"Evo ovako.Da li vi poznajete sve Gemmine prijatelje.?"
G.Anne:"Naravno.Ona mi je sve govorila."
Ja:"Da li poznajete Nicole Crus.?"
G.Anne:"Da.To je bila njena drugarica iz Dablina.Ne davno se doselila ovde.Trebalo je da se nadu u parku, ali sam onda cula, da je Gemma umrla."
Ja:"Jeli bila bolesna?"
G.Anne:"Da.Bolovala je od tuberkuloze."
Ja:"O Bože.Žao mi je.Da li ste ucinili baš sve što je moglo da pomogne.?"
G.Anne:"Naravno.Baš sve.Ali nažalost..."
Rasplakala se.Plakala je u glas, ali ne jako.Sela sam pored nje, obuhvatila je rukama i smirivala je.I meni se plakalo, ali ja sam ta koja treba da je smiri.Odjednom u prostoriju je upao visok, jak,kovrdžav i zabrinut momak.Došao je kod gospode Styles i zagrlio je jako.Ona je brisala suze i smirivala se.Onda je rekla:
G.Anne:"Ne brini Harry, dobro sam."
Harry:"Mama, ja ne želim da ti placeš.Ne želim da te iko podseca."
Odjednom sam se osetila jako krivom.
Ja:"Gospodo Anne, žao mi je.Evo idem, ako ce vam biti lakše.Pošto vidim da..."
G.Anne:"Ne, ne, ne.Ostani još."
Ja:"Ali morala bih ici.Izvinite me još jednom."
G.Anne:"Ne idi."
Kasno.Vec sam izašla.Krenula sam stazom.Nakon nekoliko koraka, zacula sam kako neko trci.Nisam se okretala.Ako neko trci, ne znaci odma da trci za mnom.Odjednom sam osetila ruku na ramenu.Okrenula sam se.Opet sam videla kovrdžavog momka, koji je bio viši od mene, pa, odprilike za jednu glavu.
Harry:"Izvini."-rekao je.
Ja:"Ma nema veze.Ja sam kriva za sve.Otišla sam tamo, kod vas i ispitivala tvoju majku kao neka budala."
Harry:"A šta si je pitala.?"
Ja:"Za Gemmu.Da li poznaje Nicole Crus."
Harry:"Aha.Pa, poznajem je i ja.Mogla si i mene da pitaš."
Ja:"Ali ti si pevac.I to veoma slavan.Nisam znala da si ovde, a i da sam znala, normalno je da ne bi želeo da pricaš sa obicnom devojkom."
Harry:"Zašto ne bih."Iskreno, više volim pricati normalno sa nekim, nego da mi fan skace ppred nosom i onesvesti se.Mislim, osecam se nelagodno.A i sve je to iscrpljujuce."
Ja:"Da.Razumem."
Harry:"Pa, šta kažeš, da odemo u neki caffe, pa se malo bolje upoznamo?"
Ja:"Može."
Otišli smo u caffe i pricali nešto o sebi.O njemu sam interesantno saznala, da od pocetka njegove karijere, pa do sada, ne menja frizuru.Iskreno, baš je sladak.Saznala sam i da je poznavao sve Gemmine prijateljice, pa nisam htela propustiti priliku.
Ja:"Mogao bi mi pomoci.?"
Harry:"Naravno."
Ja:"Pa, ovako.Cula sam da je Nicole bila Gemmina drugarica i da je, te noci kada su trebale da se nadu, Gemma umrla u parku.Je li tacno da je Gemma bolovala od tuberkuloze?"
Harry:"Da, tacno je."- odgovorio je sa interesovanjem.
Ja:"Da li je ona od toga umrla?Da li joj je bilo bolje?"
Harry:"Ne zna se.Doktori su to rekli samo mojoj majki.Ja sam tada bio na turneji.Danas sam se vratio.Nisam stigao da je pitam.Ne pitaj me za telefon, previše smo bili zauzeti.To je bila najnapornija turneja do sada."
Ja:"Aha.Ok.Hvala ti."
Nastala je neprijemna tišina.
Ja:"Pa Harry, ja bi morala da krenem."
Harry:"Ok.Evo ti moj broj, ako nešto zatreba."-pružio je papiric, sveže ispisanim brojem.
Ja:"Hvala."
Ja:"Harry."
Harry:"Da?"
Ja:"Mogu li da te zagrlim.?Mislim, slušam vas i ja nekada."
Harrz me je zagrlio bez ikakvog odgovora.Osetila sam kako me je malo jace stisnuo, ali mi nije smetalo, jer bi ga ja, takode stisla.Možda ne tako jako, ali bih.
Pustio me je, a ja sam rekla:
Ja:"Pa, vidimo se Harry."
Harry:"Da.Vidimo se."
Krenula sam dalje stazom.Kada sam stigla kuci, mama me je odavno cekala.
Mama:"Dobro, gde si ti do sada?"
Ja:"Izvini, molim te.Šetala sam napolju."
Mama:"Sama?Jao, dušo nemoj se šetati sama, više.Zar ne vidiš koliko manijaka ima u Londonu?"
Ja:"Ok.Umorna sam, išla bih na spavanje."
Ma:"Laku noc."
Ja:Noc, mama."
Otišla sam u svoju sobu, obukla pidžamu i zaspala.....
Jutrooo.Londonsko jutro.Da vidite tek kako je carobno posmatrati kako sunce izlazi i polako osvetljuje jakom narandžastom bojom, ceo grad.Samo, ima jedan mali problem.Kada sa ja ustala, jutro je vec davno svanulo, a sunce je bilogore, na sredini neba.Bilo je 11h.Ne mogu da verujem.Onda sam se setila šta se juce dogodilo.Smešak mi se pojavio na licu.Ustala sam sa kreveta i otišla u WC, pa u kuhinju.Mama me je pogledala, a oci kao da su joj govorile:"Napokon."
Rekla sam samo:
Ja:"Jutro, mama."
Mama:"Dobro jutro."
Uzela sam tanjir sa "doruckom" i otišla u svoju sobu.Pocela sam se oblaciti.Posle toga sam pojela moj "dorucak".
Krenula sam u školu.Nije bilo ništa novo u njoj, pa mi se cinila malo dosadnom.Jer, uvek se dešavaju stvari kao: neke fufice išcupaju kosu nama.Mislim, meni nisu nikada, ali obicnim devojkama kao što sam ja, jesu.
Ok.Ulazim u ucinicu i sedam na jedino nezauzeto mesto, a to je kod Nicole.Prevrnula je ocima i okrenula glavu da me ne gleda.Hah, i evo rezultat od prijateljstva.
Pitam je:
Ja:"Nicole, kako znaš da sam ja tvoj neprijatelj, mislim, kako znaš da sam bezobrazna i bezosecajna i..."
Nicole:"Zacepi.Jednostavno znam."
Ja:"Ali.."
Nicole:"Ne obracaj mi se!" - dreknula je na mene.Ceo razred de okrenuo, a ja sam slegnula ramenima.Ma, svejedno mi je.I onako nemam bff- kao što bi Nataly reklaNataly.Pfff.To ime me podseca na neku osobu koja uopšte nema osecanja.Koja nije dobra, ne zanime je kako se neko oseca posle njenog postupka, a bojim se da u grupu tih imena spada i ime Nicole.Mogla bi.Mogla bi Nicole biti ona dobra i mila osoba, ali sama odlucuje ko ce biti.
Biologija je prošla brzo, ali pošto sam dobila poruku na mobilni, bojim se da su ostali casovi prošli sporoooo.Sve sam ih provela razmišljajuci o poruci.Evo, glasila je ovako:
"Hej, Nailla.Mislio sam, ako nisi zauzeta, da se prošetamo veceras.Javi mi do 20h.Harry xx."
Omg!Harry mi je poslao poruku!Ne mogu da verujem!Odgovorila sam mu (nažalost):
"Hej, Harry.Naravno da bi želela sa se prošetamo, ali ne mogu.Imam zakazano veceras."
Odgovorio mi je odmah:
"Pa, dobro.Lepo se provedi na SASTANKU."
Nisam znala šta to znaci.Mislim, zašto uopšte piše velikim slovima?Ništa mi nije bilo jasno.Da li semožda ljuti.?Ušli smo, a ja sam napisala kratko: ...
Citajte, komentarisite, ako vam se svidja :) ♥
