WE ARE VAMPIRES!

Episode 1. WE ARE VAMPIRES! -1. sezona

Mrzim svoj zivot, iskreno vam kazem jer je unisten. Svi su me napustili. Alan i Merry (covjek i zena koji su me usvojili), Janel (najbolja prijateljica) i mnogi drugi koje sam poznavala.

Alan i Merry su me usvojili jos kad sam imala 5 godina.

Moji bioloski roditelji su misterijozno nestali, umrli, poginuli, ubijeni ili nesto. Alan i Merry me nikad nisu voljeli. Bili su okrutni i zli. Kao djevojcica, uvijek sam znala dobijat batine od njih. Sve do 15-te godine dobijala sam samare ali onda... suprostavila sam im se. Odrasla sam. Kad se Merry pocne sa mnom svadzat uvijek 'poleti' da me udari sakom, ali stigla sam joj ruku i uhvatila je prije nego me mogla ozlijedit.. Janel moja 'najbolja prijateljica' me ostavila kad mi je bila najpotrebnija.

Mozda su svi oni imali pravo da me napuste, jer, saznali su nesto. Nesto sto krijem vec 10 godina.

Vampirica sam. Sa svojih 10 godina saznala sam to. Oduvijek sam se razlikovala od druge djece. Bila sam puno gora. U nekim trenutcima nisam se mogla suzdrzavati vampirske moci. Desavale su se lose stvari ali jedna je bila, hajmo reci najgora. Ponavljala se nekoliko puta. Neduzni ljudi su placali zbog te 'ovisnosti'. (saznacete u ostatku price koja je to)

Bila sam veoma snazna, moglo bi se reci i da nisam strasiva ali eto. Vampiri imaju dobro razvijene usi, oci i nos. Mogla sam daleko cuti, mirisati i ostalo.

*SADASNJOST*

Alan i Merry su me istjeerali iz kuce. Janel, da ona koju sam smatrala sestrom, okrenula mi je ledja, napustila me. To se od najbolje prijateljice nije moglo ocekivat. Moj zivot je postao obicno sranje.

Noc je ovdje u Lisabonu (Portugal). Mozda je 21h.

Hodam parkom. Jedini prijatelj mi je mlagi mjesec koji mi pomalo, osvjetljava stazu parka. Nije me strah noci, ni toga sto sam sama ovdje. Gdje moze naici svakakve pijane budale i sto sta mi uradit.

Nisam vise djevojcica od 10 godina koja se plasi. Izrasla sam u samostalnu dvadesetogodisnju djevojku koja se ne boji sadasnjosti, ni buducnosti koju joj ovaj prokleti zivot donosi.

Smedzo- crna kosa mi je pokrivala pola ociju, ali sam mogla dosta dobro vidit. Bilo je hladno, kako se noc sve vise spustala.

Crna kozna do rebara kratka jakna mi je onemogucvala da prekrstim ruke ispod grudi. Nisam imala dzepove da stavim ruke, tako da su se smrzavale.Kratke noge grijale su mi uske crne pantole a da ne budem toliko mala, obula sam visoke zatvorene crne stikle.

Cula sam korake podaaleko od mene. Naglo sam stala ali se nisam okretala.

Naglo sam stala, ali nisam se okretala.

"Zar se djevojke ne boje mraka?" iza mene je progovorio muski pomalo hrapav glas.

Nisam se bojala!

"Ovakve kao sto sam ja se ne boje!" okrenula sam se i rekla, taj lik mi se priblizavao.

"Naravno, vampirice se ne boje." bio je ispred mene, smjeskao se.

Iskolacila sam oci

"O-otkud z-znas?" mucala sam.

"Vampir prepoznaje vampira"cula sam mu smjeh u glasu.

Znaci i on je vampir.

To saznanje mi je nekako olaksalo situaciju.

Taj decko bio je viso,. imao je smedzu loknastu kosu. Imao je godina mozda kao i ja.

"Imas lijepe zelene oci"smjeskao se.

"Nisu ni tvoje izuzetak" odmak, bez oklijevanja sam mu odgovorila. napokon sam se i ja nasmijala u ovom svemu.

"Zasto si sama, djevojko?" pitao me a ono 'djevojko;, zavodnicki je izvukao.

"Pa zasto decko? Zar mi dvadesetogodisnjakinja trebala sa ocuhom ili sa macehom hodati, koji su je istjerali iz kuce jer su saznali da sam vampirica" proderala sam se! Htjela sam sve istrest iz sebe sto mi je smetalo.

Pomocu ove moje recenite, jasno je mogao znati u kakvoj sam situaciji.

Recenicki sam mu postavila pitanje, na koju tacno nije znao odgovora vec se samo sazalio.

"Zao mi je"

"Meni niije!" odbrusila sam mu.

"Ipak sam zacudjen. Ovdje u Lisabonu, vampiri su davno izumrli."rekao je. Bio je ozbiljan.

"Pa eto, ja sam ludi izuzetak.. A ti, nisi odavdje?" pitala sam ga.

"Ja sam glavni vodza vamp....."

"Ti si Harry?" prekinula sam ga sva iznenadzena.

"Da" nasmijao se.

"Hajde, vodim te u London u prijestolnicu"

"Oke" uhvatio me za ruku kad sam mu odgovorila.

"Neka, mogu sama ici za tobom" nasmijala sam se i sklonila svoju ruku iz njegove.

Na moju reakciju Harry se nasmijao.

• Sigurno se pitate kako znam o Harry-ju. Sa svojim 15 godina, bilo mi je dosta svih stvari koje su se desavale vampirskom moci. Ljudi su nekad mogli da padnu ili nesto drugo u trenutku kad ih pogledam.

Ako me zaboli glava, kisa ili snijeg bi poceli padat.

Sve to mi je dojadilo, te sam otisla u gradsku biblioteku u potrazi za nekim vampirskim knigama.

Nasla sam jednu, bila je preteska i prevelika.

Listala sam stranice i mnogo toga sam procitala.

Saznala sam za Harryja jer je on glavni vodja vampira. Imaju jos cetvorica ali im imena nisu pisala.

Pisalo je kako za kontroliranje vampirske moci, mogu te samo vodje vampira naucit ili roditelji.

****

Noc je prosla. Sa Harryjem sam u Londonu. Stojimo pred ogromnim dvorcem.

Nesto mi je bilo zacudzujuce. Kako za par sati smo stigli iz Portugala u Veliku Britaniju?

"Harry?" pogledala sam ga ravno u zelene oci.

"Daj i ti meni reci svoje ime." okrenuo se prema meni i reklao.

"Lucy." brzo sam odgovorila.

"Lijepo ime... Lucy. Jesili me nesto htjela pitati?" rekao je i nasmijao se.

"Da, kako smo za par sati stigli iz Lisabona u V.B?" ozbiljno sam ga upitala.

Iako sam procitala onu knjigu iz biblioteke ipak nisam sve znala.

"Znas Lucy, postoje mnoge moci. Kao naprimjer, neki mogu citat misli, podesavati vrijeme, ljubav, mogu vidit tvoju proslost, neki imaju moc transportacije i jos mnogo toga. Svi mozemo imat dosta moci, a sa nekim se i rodimo, a culi smo i da postoji osoba koja ima sve moci ali tu osobu jos nismo pronasli. Ja imam dosta moci, ali ne sve. Jedna je od njih transportacija i uz njenu pomoc smo stigli ovdje u manje od pola sata , a ne u nekoliko sati." objasnjavao mi je.

Jos uvjek smo stajali pred dvorcem.

A koje moci ja imam?" opet ja sam pitanjma.

----------------------------------------------------------

Ewo uvod i prvi dio :$

Oprostite na gramatickim greskama.