WE ARE VAMPIRES!

Episode 7.- My parents?

*****

Svjetlost je prodirala do mojih ociju cak kroz zamracena stakla prozora. Otvorila sam oci.Jos lezim u Harryjevom krilu. Pogledala sam iznad sebe i ugledala Harryja koji je spavao naget rukom na vrata automobila.

Nasmijala sam se. Harryjev sako je bio na meni. Polako sam ustala i uzela sako. Stavila sam ga na Harryja. Nije se budio, crvsto je spavao. A kako i nebi, decko je umoran.

Polako sam proturila ruku i glavu izmedzu prednjih sjedista. Okrenula sam kljuc od auta i dodala kontakt da vidim koliko je sati.

Bilo je 8h.

Okrenula sam kljuc i kontakt se ugasio. Sjela sam iza na sjedise. Uzela sam svoje stikle sa poda auta i obula oh.

Cula sam Harryja pokraj mene koji se budi.

"Hej." tiho sam rekla.

"Hej" nerazbudjeno Harry je odgovorio.

"Koliko je sati?" ponovo je progovorio i protegao se.

"8h." rekla sam.

"Oke, da se malo razbudimpa idemo. Ejj, da, znas kako slatko spavas." nasmijao se i rekao. Pocela sam se smijat.

"I ti slatko spavas." progovorila sam na sto se Harry jos vise nasmijao. Pokazao mi je svoje rupice.

Protresao je svoju smedju kovrcavu kosu te je lijepo namjestio.

Obukao je svoj mirisljavi sako.

"Mozemo krenut. Predzimo naprijed" rekao je.

Oboje smo presli sa zadnjeg sjedista sivog karavana i sjeli naprijed.

Cijelo vrijeme sam mu pokazivala put i napokon smo stigli do kuce Alana i Merry. Izasla sam iz auta i cekala da do mene dodze Harry. Ubrzo je i dosao.

"Hajdemo." rekao je i krenuo prema toj kuci koja je za mene bila zatvor.

Ja sam stajala na istom mjestu kao zakopana. Razmisljam sto ce se desiti kada otvorim vrata te proklete kuce.

"Jesili uredu?" Harry me je prekinuo u razmisljanju.

"Dobro sam, idemo." krenula sam prema ulaznim vratima.

Stajala sam pred njima i pozvonila. Pored mene stajao je Harry. Klimnuo mi je glavom kao 'sve ce biti uredu'. Nasmijala sam se, ali ono lazno.

Ubrzo su se vrata otvorila. Ispred mene stajala je Merry a iza nje Alan.

"O vratila si se, samo zasto? Istjerali smo se." rekla je ta zena koja me godinama mrzila. Uff kako izgleda. Isto groka iz mumijeva.

"Samo zelim uzeti svoje stvari!" jedva sam rekla kroz stisnnute sube.

"Tvojih stvari ovdje nema. Sve smo izbacili." o Boze, kako mogu biti tako zlocasti.

"Sta ste ucinili?!" proderala sam se i krenula na Merry ali me Harry uhvatio i zaustavio.

"Smiri se Lucy." progovorio je Alan i odmakao Merry malo dalje od mene i Harryja.

"Lucy. Idemo!" Harry me uhvatio za ruku i vukao do auta.

"Lucy, stanite." zaustavio nas je meni pooznat glas. To je biio Alan. Okrenula sam se prema njima.

"Dodzi da popricamo" rekao je smireno. Alan je prema meni uvijek bio bolje niego Merry.

"O cemu?" malo ljuto sam odgovorila.

"Molim te ostani. Mozes i spavati ovdje" ponovo je rekao Alan. Faca mu je postala malo tuznija.

Odmahnula sam glavom kao znak da ne zelim.

"Lucy, mislim da bi trebala ostat i saslusat ih. Mozda je nesto vazno." Rekao je Harry i stavio svoju ruku na moje rame.

"Ali.." pokusala sam progovorit ali me Harry prekinuo.

"Evo ti moj broj. Ak nesto ne bude u redu, nazovi me" iz dzepa izvadio je svoj iPhone i dao mi svoj broj. Memorisala sam njegov broj u moj mob.

Ponovo sam prisla vratima te kuce.

"Uredu." rekla stam. Stajala sam ispred Alana. Merry je vec davno usla u kucu.

"Udzi u kucu." rekao je Alan i napravio mi prostora da udzem.

Okrenula sam se prema Harryju. Ruke su mu bile u dzepovima.

Brzo sam se nasla pred njim. "Vidimo se" rekla sam mu..

"Slobodno me mozes nazvati. Tu sam za tebe." namsijao e i rekao.

"Hvala Harry ali mozda i ne izdrzim dugo ovdje pa se moras vratit." nasmijano sam rekla.

"Uredu je." crvsto me zagrlio i poljubio u obraz.

Ljudi, skamenila sam se. Krenuo je prema svom sivom karavanu prije cega smo se pozdravili.

Sjeo je u auto i otisao. Gledala sam za njim.

***

Nalazim se u kuci za stolom sa Alanom i Merry. Iscekujem sto ce mi sada ispricati.

"Hocetel progovorit.?" nervozno sam prekinula tisinu.

Stiklama sam cijelo vrijeme, polako i tiho udarala o pod.

"Ovako.. Lucy.. Ja sam poznavao tvoje roditelje." polako pa tek odna hitro je rekao Alan.

"Molim, a ona?" na njegove rijeci. moje srce se omeksalo, na neki nacin.

"Da ali ona se tek posle udala za mene." odgovorio je. Spustila sam glavu, suze su mi krenule liti niz obraze.

Suze su mi samo isle niz lice. Pogledala sam Merry, bila je nageta na koznu stolicu i gledala mene.

"Ako ste ih poznavali, zasto me nikad niste voljeli? Dok sama bila manja uvjek sam vas ocem i majkom smatrala. Merry tebe sam htjela majkom zvati ali ti si me odbijala, odgurivala od sebe. Tebe Alan sam uvjek tatom smatrala, nisi bio toliko lis prema meni ali zasto mi nisi rekao za roditelje?" ronila sam suze. Zve sam rekla sto sam imala.

Marry je sutila, vidila sam joj jednu suzu koja joj je skliznula niz lice. "Izvini.." thiho je progovorila.

"Lucy, ne znam sta da ti kazem. Zao mi je."Alan je progovorio.

"Sto se desilo s mojim roditeljima?" ozbiljno sam upitala.

***********************************

Ewo ga napokon. Pisite misljenja u komentare sta vamm se svidza a sta ne. Slobodno.