WE ARE VAMPIRES!

/Episode two/Season three/ -'I'm pregnant?!'-

'WE ARE VAMPIRES!'

2. dio, 3. Sezone

(***)

''Da li si ikad čuo za vukodlake?'' pitala sam Paula koji me je doveo u svoju kuću.

''Justina?'' pitao je svojim dubokim muškastim glasom.

''Da..'' rekla sam ispijajući bočicu krvi koju mi je dao.

''Pa s njim se borim već 890 godina. Odkako sam ostao jedini vampir svoje vrste.'' Rekao je pomalo ljuto. Tek sada sam shvatila da je Paul vampir bez ikakve moći. Ima samo brzinu... njegova rasa je izumrla to jest vukodlaci su ih sve poubijali u ratu koji se desilo prije 890 godina.

''Također je bio rat između naše dinastije i njegove. Tad me zarobio i izbrisao mi pamćenje kako bih se vjenčala s njim i kako bi uništio vampire i cijeli svijet imao za sebe, ali me je Harry spasio...'' spustila sam glavu govoreći ovo što nisam željela, ali moram Paulu ispričat šta se izdešavaalo, jer mi možda može pomoć.

''Harry Styles? I on je vođa, zar ne?'' pitao je.

''Da, glavni je posle mene. I ja i on smo bili u braku ali Justin nas je razdvoio i uništio.'' Rekla sam dok su moje oči poprimale crvenu boju, osječala sam to.

''zašto ga do sad nisi ubila? Znaš li ti koje procente moći ti imaš?'' 

''Nisam mogla, prijetio mi je. Govorio je kako će ponovo izbit rat ako ga ubijem. Kako će napast moj dvorac i uništit nas sve. Govorio je kako će raznijet moju i Harryjevu kuću i .....''

''Kako si tako naivna?'' nasmijao se.

''Molim?'' zbunjeno sam ga pitala.

''Ženo, vampiri se ne mogu ubiti eksplozivom. Može vam raznijet kuću i dvorac ali vi ostajete na životu. Vas može samo starost ubit ili sagorjelo srce. Jebote, ali si ti neinformisana a glavna si. I kako si mogla dopustit da te istjera odande gdje si ti glavna?'' Govorio mi je.

O Bože, koja sam ja budala! Kako to nisam znala. ali sada će justin biti gotov. Izmučit ću ga toliko da će preklinjat da ga poštedim mučenja i da ga ubijem. A Styles, i ti me se čuvaj!

''imam plan. Napast ću Justina, uhvatit ga i mučit. Niko ga neće moći spasit iz mojih ruku.'' Gledala sam u jednu tačku ispred sebe.

'' ali moraš čekat...'' prekinuo me je Paul.

''Šta?! Šta ću čekat? Da napadne moj dvorac, da napadne onog idiota koji me je prepustio ljudima i tvrdim klupama?! Nisam ona budala više, Paul. Nisam ona budala od prije 2 mjeseca. Ne mogu se više sa mnom igrat. Ja ću se igrati sa svima njima. Čim skupim ponovo svu svoju snagu, Neka me se svi čuvaju!'' govorila sam odlučno, niko više neće poznavat lucy ponovo Hale. I vjeruj mi Harry, i ti ćeš zažalit što me nisi saslušao i što si me ostavio.

''Trudna si. Moraš to čekat.'' Rekao je.

Molim? Šta?

*Harry je svoju glavu spustio na moje grudi i sve ga dublje krenuo gurati u mene...

Moji uzdisaji postajali su sve jači, teži i žešći.

Ubrzavao je posao...

Našu veliku sobu ispunjavali su naši teški uzdisaji.

Tako je duboko ulazio u mene, onako velik...

Ubrzo, osjećala sam kako trebam svršit, što sam ubrzo i učinila. 

Harry je nastavljao sa svojim poslom, samo, umoran je...

Ubrzo se zakašljao, i tako mi dao doznanja da je svršio...

Osjećala sam tekućinu koja je prošla mojim malim stomakom kroz vaginu i maternicu...

velikana je izvadio iz mene i legao pored mene, ljubeći moje rame...*

O moj Bože, pa da. T-tada je svršio... u meni. Oooooh. Čekaj, otkud Paul zna da sam ja trudna? Mah, sigurni ipak ima tu neku moć...

Klepila sam se dlanom u čelo.

''Jooooj Darcy, pa zašto nisi čekala?'' rekla sam kao da znam da je djevojčica i ako možda nije.

''Šta?'' paul je pitao.

''Ma ništa, ti to ne razumiješ. Nego Paul, tvoja pomoć će mi trebat i ti si mi jedina nada.'' Rekla sam od šoka dolazeći sebi.

''Računaj na mene. Ti si vođa i moram te slušat.'' Nasmijao se i pružio mi pesnicu.

Također sam se nasmijala i satsavila moju i njegovu pesnicu.

''Od sada ćeš živit ovdje. Pomagat ću ti u svemu. Uspijet ćeš, vratit ćeš se u dvorac a Justina ćeš strpat u zemlju.'' Ohrabrivao me. Samo sam ga nasmijano pogledala.

''I hajde da ti pokažem sobu.'' Ustao je a ja za njim.

Krenuli smo se penjat stepenicama ove ogromne kuće koja je bila veća čak i od Harryjeve i m.. Harryjeve kuće!

Ubrzo smo došli pred dvokrilna crna vrata. Otvorio ih je i ušli smo.

''Mislim da će ova soba dovoljno velika za tebe i tvoje dijete.'' Rekao je razgledajući, isto kao i ja ovu ogromnu sobu. 

Šta on to priča, koda ću rodit desetero djece, jer ova soba je ooooogromna!

Velika je i lijepo uređena.

''Sviđa ti se?'' pitao je i pogledao me.

''Da. Hvala ti, Paul.'' Nasmijala sam se.

''Nema problema, moram slušat vođu.'' Nasmijao se.

Uzvratila sam osmijeh. Izašao je iz sobe i ostavio me samu da odmorim.

Prilazila sam ogromnom krevetu i sjela na njega. Ruku sam stavila na svoj trbuh....

Kako će ovo djete živit bez oca? Kako ću ga ili je hranit? Niti imam sopstvenu kuću niti bilo šta svoje.

Ohh, pusti to Lucy. Sad valja sve planove ostavit do posle porođaja. 

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

E'o 2. Dijela. Nadam se da vam se barem malo sviđa...