"Harry, molim te..." govorila sam mu jer želim da prekine.
Odmakao se od mene i pogledao me ljuto. "Znaš da ne volim kad me odbijaš.'' napravio je ozbiljnu facu.
"Znam ali razumi me." napravila sam svoju čuvenu nedužnu facu i tako ga pogledala.
"Heej, ne mo'š meni prodavat tu svoju facu.'' nasmijao se i prstom uperio u mene,
"Naravno da ne mogu, ti si je već kupio.'' odvratila sam mu.
"Ma šta ti to kažeš." rekao je vragolasto i pribio se uz mene.
Nasmijala sam se kao i on dok mi je bio tako blizu želeći još koji poljjubac ali sam samo glAvu odmakivala jer ga želim nervirati.
"Ne možeš mi to radit!" rekao je praveći ljutu, nevinu i nasmijanu facu zajedno.
"O da, mogu bome," rekla sam mu i narugala mu se.
"Onda i ja tebi ovo mogu radit!" rekao je vragolasto i svoje velike šake stavio ispod mog peškira na stražnjicu.
Nasmijala sam se potezima njegovih ruku koje su stiskale i mjesile moju stražnjicu.
Spustio je glavu maloo dole jer sam kao 'mrav' nasprram njega.
Ruke sam stavila na njegove obraze i poljubila ga.
Nasmijao se.
"Sada je dosta...za večeras." rekla sam mu pokušavajući se odmać od njega.
"Ali moje ruke žele ostat pod tim peškirom." ohhh, napravio je nevinu tužnu facu i ponovo glavu spustio malo meni.
"Ali ne može." rekla sam i odmakla se od njega, a naravno, njegove ruke više nisu bile pod mojim peškirom.
"Nevjerovatna si.." rekao je ljuto ponovo sjedeći na krevet.
"Znam to si mi rekao prije 4 godine kad smo bili u Portugalu kad ja nisam htjela da igram stobom 'igrice' na zadnjem sjadištu auta.'' rekla sam ponovo uzimajući s poda šorc, grudnjak, gaćice i majcu koje su mi ispale dok je Harry imao mali napad napaljenosti.
"Ouu,da.." rekao je te se nasmijao.
"Da, sada izađi iz sobe da se obučem." rekla sam i pokazala mu na vrata.
"Zašto bih izašao, ja sam ti muž." rekao je te se nasmjao.
"Izađi, Harry!" rekla sam ozbiljno.
"Aaa stidiš me se." rekao je i nasmijao se sarkastično.
Oštro sam ga pogledala na šta je ušutio.
"oke, oke.." rekao je pokazajući ruke malo naprijed i u zrak u znak predaje.
"A sada izađi." rekla sam ozbiljno
. "Nee." ponovo se nasmijao onako ludo i glasno.
Ljuto sam krenula do njega. Došla sam i uhvatila ga za majcu i povukla ga. Zbunjeno me gledao dok se ovo sve održavalo u nekakvoj ludoj brziini.
Dovukla sam ga do vrata i otvorila ih.
Harryja sam ponovo uhvatila za majcu i stavila ga pred vrata i pustila ga.
"Uradiš li to još jednom, naljutit ću se." rekao je i uperio prstom u mene
. "A stvarno?" pitala sam ga nasmijano.
"Neka neka, samo ti se smij ali ja ti najozbiljnije kažem." ozbiljno je govorio, mislim, pravio se ozbiljno. Jer, kad je u mojoj blizini, i kad se na ovakav nekakav način svađamo, on se pokušava praviti ozbiljan, što mu nekad dobro ide. Samo mu to nije išlo u ovom trenutku.
YOU ARE READING
WE ARE VAMPIRES!
FanfictionŠta hoće ovaj život od nas? Kuda će nas vodit, i kuda nas je odveo? Zašto u nečijem životu mora postojati samo tuga, dok u nečijem sreća? Zašto mora postojati razlika između bića? Zašto mora postojati mržnja i osveta?