Nasa prica

2

Iz razmišljanja me trgne zaustavljanje motora, izgleda da smo stigli.Skinula sam kacigu i ustala sa motora te se okrenula ka njemu.Izgledao je tako dobro, svaka devojka bi to mogla da potvrdi.Okrenuo se ka meni, te me previše očigledno odmerio nekoliko puta, a zatim se udostojio da pogled zaustavi na mojim očima
Ja:Ako si gotov sa razgledanjem, ja bih da krenem
Rekla sam a onda se okrenula i uputila ka kući
Xx:Jedno 'hvala' bi bilo dovoljno.
Začuo se njegov baršunasti glas, okrenula sam se te mu uputila svoj najhladniji izraz lica
Ja:Hvala ti što si mi pomogao i odvezao me, ali snašla bih se i sama nekako.
Xx:Da, tako što bi celo veče provela na klupi?Dobar plan.
Ironično se nasmeje
Ja:Nemam nameru da ti objašnjavam bilo šta i pravdam ti se.Pružio si mi pomoć kad mi je bila potrebna i hvala ti na tome, ali to ne menja činjenicu da mi se ne dopadaš.
Izgledalo je kao da ga ove reči uopšte ne dotiču, a i zašto bi naravno.Njegovo ogromno samopouzdanje je i dalje ostalo netaknuto.
Xx:Nisi mi ni dala priliku, ko zna?Možda bih ti se i više nego dopao.
Ja:Nemoj biti tako siguran u to.
Xx:Oo, ali jesam.I to poprilično.
Ja:Izgleda da nećemo imati priliku da saznamo.
Kažem zadovoljna time što znam da njegovi trikovi kod mene neće upaliti.
Xx:Nikad ne reci nikad.
U očima mu se video neki sjaj, a lagani osmeh mu je igrao na licu.
Odjednom se čulo naglo otvaranje vrata.
D:Ana?Ana! Jao Ana, hvala Bogu!
Dok je Darko pritrčavao ka meni, on je otišao.Samo je nestao.Spasio me je od ko zna čega večeres,a ja mu se nisam ni pristojno zahvalila.Bravo Ana.Ni ime mu nisam saznala.Kada je Darko stigao do mene, snažno me je povukao u svoj medveđi zagrljaj koji sam iz sve snage uzvratila.Uh, koliko mi je ovo trebalo.
D:Znaš li koliko si me preplašila?Gde si bila dođavola celo veče?!Tri sata ujutru je!I ko je onaj dečko na motoru?
Ja:Smiri se Darko, sve je u redu.Dobro sam.Sve ću ti objasniti unutra, samo se smiri.
D:Uf..Da,da.U redu, hajmo unutra sigurno si premorena.
Blago mu se nasmešim te uđemo u kuću.Ono što me je najviše kopkalo jeste to šta da mu kažem, ko je bio dečko sa kojim sam sela na motor i dovezla se do ovde, kad ni sama ne znam.Nakon što sam stavila nešto malo šminke, ogrnula sam crnu kožnu jaknu preko bele košulje i dole uzela svoje omiljene maslinaste pantalone.Pre nego što sam krenula, sa sobom sam ponela svoju srećnu amajliju, te sam još jednom bacila pogled na ogledalo.Duga braon kosa mi je u blagim uvojcima padala preko grudi, dok mi je lagana šminka prekrila tragove neispavanosti zbog duge noći.Koja bi bila još duža da nisam njega srela, ali svakako ga više verovatno neću viđati te sam brzo odbacila svoje misli i ponovo pogledala svoj odraz u ogledalu. Bila sam zadovoljna svojim izgledom, bila je to jedna od stvari koja je sakrivala moje pravo unutrašnje stanje.Jedino što je moglo da oda tugu koju krijem u sebi jesu oči, ali vremenom sam naučila da se ljudima predstavljam onako kako želim.Hladno, bez trunke emocija. Danas će mi biti prvi dan u novoj školi, zbog čega osećam malu nesigurnost.Iako to ne želim, današnji dan predstavlja prvu stranicu mog novog života, izuzev toga što je on počeo one kobne noći kada sam izgubila svije roditelje.Ne, nisam bila slomljena.Jednostavno sam ih previše volela da bih ih tako brzo prihvatila njihovu smrt.Pošto se uverim da je sve na svom mestu, laganim koracima se uputim ka autu i krenem u školu...
Prolazim kroz hodnik prepun nepoznatih lica, svi su u nekoj žurbi, preplavljeni sopstvenim problemima a opet toliko bezbrižni.Smeh, dovikivanje drugih učenika čuli su se sa svih strana.Kada sam pronašla učionicu koja se nalazila na mom rasporedu, ušla sam unutra i osetila par zaintrigiranih pogleda na sebi.Po malo nesigurno sam došla do poslednje klupe i sela tu.Na dva mesta ispred mene sedele su dve devojke koje su se pomalo zbunjeno okrenule ka meni
Xx:Ti si verovatno nova učenica zar ne?
Sa dozom ljubaznosti u glasu upitala je jedna
Ja:Da
Xx:Ja sam Kloi, a ovo je moja sestra Marta.
Obe su mi se nezno osmehnule na sta sam im ja uzvratila isto
Ja:Anastazija, drago mi je.
K:Pa odakle si onda, Ana?
Ja:Iz Srbije, tačnije iz Beograda
M:Ooh, čula sam da su tamo najlepši momci.
K:Jao Marta samo o momcima misliš.Nego, otkud to da si se doselila ovde?
Na to pitanje osetila sam mali bol u grudima
J:Činilo se kao dobra ideja
Rekla sam sa lažnim osmehom