Nasa prica

4

Na ovo pitanje sam se pomalo zbunila, kako misli šta je sa nama?
J:Kako to misliš?Ne poznajmo se od pre, samo sam jednom naletela na njega.Ako može tako da se kaže..
Promrljam više za sebe te mi ona odgovara.
M:Pa ne znam, izgledalo je kao da ti se, am, nabacuje?
Pita pomalo nesigurno te zabacim kosu iza uha,nervozna što moramo da pričamo baš o njemu.
J:To verovatno radi sa svima, a u svakom slučaju nikad ne bih mogla da budem sa dečkom poput njega.
Kažem sigurna u to što govorim.
M:U redu ako ti tako kažeš, ali ne zaboravi da sam te upozorila.Nije on za tebe, znaš to zar ne?
J:Nemaš razloga za brigu.
Nasmešim se uveravajući je u ono što govorim.Stvarno ne shvatam čemu ovolika frka oko ovoga, ali dobro.Dok ulazimo u učionicu osetim njegov pogled na sebi.Ne znam zašto se osećam ovako nervozno, te pokušam da to izignorišem.Kraičkom oka primetim da stoji naslonjen na zidu dok se oko njega nalazi grupa lakih devojaka i umišljenih momaka.Dole je nosio crne farmerice a gore usku belu majicu koja mu je ocrtavala savršeno razvijene mišiće.Podigla sam pogled ka njegovom licu i primetila da me i dalje posmatra.Izgledao je previše dobro, kada su nam se pogledi susreli osetila neobične trnce kroz kičmu.Imao je tako tamne oči, imala sam osećaj kao da može da prodre u mene njima što mi je stvaralo još veću nervozu.Nesvesno sam se ugrizla za donju usnu, te kad sam shvatila šta radim brzo prekidam naš zeleno-smeđi kontakt očiju, te pogled vratim ispred sebe dok ulazim u učionicu zajedno sa Martom.Šta god da se dešava sa mnom, mora brzo da prekine.
(Luka P.O.V.)Stojim naslonjen na zidu dok ni ne pokušavam da slušam o čemu ostali pričaju.Već znam da dižu frku oko večerašnjeg meča,te nezainteresovno gledam okolo.Često idem tamo,laka lova,lake žene, istučeš nekoga i imaš sve što poželiš.Za oko mi zapadne ona nova.Duga braon kosa joj je padala do polovine leđa.Nosila je usku garderobu koja joj je savršeno ocrtavala prezgodno telo da mi se od samog pogleda stvarao trzaj u pantalonama.Jedva sam odoleo porivu da je ono veče odvedem negde i izjebem kao kakvu drolju, bila je tako drska i nezahvalna, što me je još više privlačilo.Ponaša se tako samouvereno i nezainteresovno ali se svaki put pomalo zbuni kada joj se priđem.Primećivao sam to iako je to vešto pokušavala da sakrije.Znam da je to bio znak da ipak imam šanse te ne odustajem od želje da je vidim golu u svom krevetu.U jednom trenutku se okrenula ka meni i ugrizla za donju usnu, samo to je bilo dovoljno da napravi haos u meni.Odjednom kao da je neko polio hladnom vodom, brzo se okrenula prekidajući naš kontakt očima te uletela u učionicu.Ova devojka je prava misterija, zašto uopšte i razmišljam ovoliko o njoj?Verovatno je to zbog toga što me pre nje ni jedna nikada nije odbila, u svakom slučaju time ću se pozabaviti kasnije. Sad moram da se rešim ovog sranja u boksericama te pokazujem Tanji da krene za mnom, i sama zna šta sledi te brzim koracima pojuri.
Ana P.O.V.
Kada su se završili svi časovi krenula sam sa Martom i Kloi do grada,zaista su mi se svidele i mislim da ću moći da se družim sa njima.Iz razmišljanja me prekine Martin glas.
M:Ana, večeras moraš da ideš sa nama u 'Dragon'. Uzbuđeno mi kaže dok se široko osmehuje.
J:Am, ja baš i ne volim da izlazim.
M:Ma hajde, moraš.Večeras će da bude prava ludnica, svi idu.Ideš i ti, ne zanima me.
Uf, možda bi i trebala da odem.Nikako nisam izlazila nakon svih onih dešavanja, te odlučujem da bar toliko dugujem sebi te blago klimnem glavom i poražavajuće izustim.
J:Okej, okej.. Marta i Kloi bace pet jedna drugoj dok veselo skakuću kao neka deca.Sve tri se nasmejemo i nastavimo da razgledamo odeću.
Kada su se začula kola u dvorištu, uzela sam crnu torbicu i nazula štikle.Pre nego što sam izašla, još jednom sam bacila pogled na svoj odraz u ogledalu.Duga uvijena kosa mi je padala preko uske, crne haljine.Bila je veoma dobrog kroja, tako da mi je savršeno isticala struk, dok mi je noge činila dužim.Dole je padala do polovine butina, a gore je bila skroz zatvorena, ali na bretele.Na licu mi se nalazila malo tamnija senka, i crveni ruž.Napisala sam Darku poruku da izlazim i da neću dugo, te izašla.Kloi i Marta su me čekale ispred crnog poršea.Obe su bile prelepe, Marta je nosila roze haljinicu bez bretela, a Kloi teget šorc i crnu bluzu.
M:Bože,Ana.
K:Izgledaš savršeno!
Obe su mi prišle i zagrlile me sa umiljujućim osmehom na licu.
J:Hvala vam, i vi ste divne.
Sedamo u kola te se upućujemo ka jednom od najpoznatijih Londonskih klubova.
M:Pa devojko, sad ćeš da vidiš kako se zabavlja.
Posle 15 minuta vožnje stižmo ispred 'Dragona'.Već sad mogu da vidim kolika je gužva.Svi parkinzi u blizini bili su puni.Ispred kluba se nalazio ogroman red.Umesto da stanemo i čekamo, mi smo se porvukle do početka te kada je obezbeđenje videlo Kloi i Martu, samo se odmaklo i pristupilo nam prolaz.Predpostavljam da su ovde često.Kada smo ušle unutra glasna muzika je treštala sa svih strana.Gužva je bila prevelika, neki su se gurali u prolazu, dok je većina pomahnitalo skakala u ritmu muzike.Miris cigara,alkohola i ostalih hemikalija se osetio na sve strane.Kada smo se konačno progurale do šanka da naručimo piće, upitala sam Martu
J:Je l ovde uvek ovolika gužva?
Primetila je da se mrštim te se nasmejala.
M:Pa jeste, ali ne ovilika.Večeras se održava polufinalan meč u uličnim borbama.Tačno ispod lokala, zato ih je ovoliko mnogo.
Uličnim šta?Jao Bože
J:Zašto bi iko dolazio da gleda tako nešto?
M:Ne znam, zanimljivo je valjda.Uvek se desi nešto neočekivano, a i mnogi se klade pa tako lako navuku lovu.
Uzdahnem duboko te prođem rukom kroz kosu.Znala sam da nije trebalo da dolazim.Biće ovo duga noć..