Nasa prica

8

Xx:Hej, jesi li dobro?
Podižem pogled ka gore te se susrećem sa morsko plavim očima.
J:Um, jesam.
Nesigurno kažem te se odmaknem od nepoznatog dečka, nespretno zabacujući pramen kose iza uha.
J:Izvini za ovo, nisam gledala kuda idem.
Osetim kako mi obrazi polako crvene, dok prelazim pogledom preko njega.Bio je visok i lep dečko, razvijenih ramena i smeđe kose.Uputi mi široki osmeh dok mi pruža ruku i predstavlja se.
Xx:Ja sam Danijel, i ne brini za to.Dešava se.
J:Anastazija, ali zovi me Ana.
Brzo kažem na šta se on nasmeje.
D:Pa Ana, smem li pitati gde tako žuriš?
Upita pomalo zbunjeno gledajući u mene,sa blagim smeškom na licu.
J:Malo mi je muka, pa sam krenula do toaleta da se umijem.
Slažem, još uvek iziritirana zbog prethodne situacije.
D:Aha, onda ne bih da te zadržavam.
Ljubazno izgovori te doda
D:Nadam se da ćemo se ponovo sresti.
Prijatno mi se nasmeši, na šta mu ja uzvratim istim te nastavim, zaobilazivši ga.Osetim njegov pogled na sebi te ubrzam korak,pomalo dezorijentisana.
Ne osećam se dobro nakon svega ovog, potrebno mi je neko vreme da se saberem.Odlazim do toaleta, te hladnom vodom prelazim preko lica, pazeći da ne razmažem maskaru.Rukama se naslonim na lavabo, postavljajući pogled na ogledalo.Zašto ovo sebi dozvoljavam?Ovakve stvari ne bi trebale da me dotiču.Trebalo bi da me je briga za to šta će drugi misliti i govoriti, makar to i bile laži.Ali nije.Briga me je.Ne želim da me smatraju takvom, ne želim da on misli da može tako da se ophodi prema meni.Iza sebe na ogledalu ugledam kako ulaze neke tri nalickane devojke, te pogled zaustavljaju na meni previše očigledno me posmatrajući.Pravim se da ih ne primećujem te ruke postavim na aparat za sušenje.Čujem kako nešto pričaju i kikoću se.
Xx:Ej,izgleda da je to ona što je bila sa Lukom pre neko veče.
Xx1:Ona je bila i sa njim one večeri u parku,sećaš se da je odma pošla za njim.
Xx2:Svakako će mu dosaditi posle drugog puta.
Počinju još više da se kikoću te se okrenem ka njima.Uputim im
J:Za razliku od vas,ja mogu da budem u društvu nekog dečka a da ne spavam sa njim.
Kažm im, te im se osmehnem a zatim izađem iz toaleta, ostavljajući ih da crvene od besa.Pošto shvatim da sam propustila već pola časa,odlučim da odem odavde i tako razbistrim svoje misli.U školskom dvorištu se nalazila neka klupa,odvojena od ostalih te odem tamo i sednem.Moram da se smirim.Ne treba ovako da reagujem na ovakve stvari.Gde je nestala Ana koju nije bilo briga šta ljudi misle i pričaju o njoj?Isfrustrirano prođem rukom kroz kosu te spustim pogled na dole.Kroz misli mi prođu moji roditelji,koliko je sve bilo lakše kad su oni bili tu.Kad god bih se osećala loše,otišla bih kod majke i ona bi uvek znala kako da me oraspoloži.Oduvek mi je govorila da se trudim da u životu postignem ono što zacrtam,da se ne obazirem na ljude iz okoline,jer je njihiva priroda da mrze i lažu.Govorila mi je kako sam posebna i kako sam stvorena da budem nešto više.Bože koliko mi nedostaje,koliko mi oboje nedostaju.Sve bih dala da mogu makar još jednom da ih zagrlim i kažem im da ih volim.Osetim kako mi se oči natapaju i licem mi sklizne jedna slučajna suza.Mahinalno je obrišem,kao da ne želim da me iko vidi da plačem.Pogledam oko sebe te shvatim da nema nikoga.Duboko uzdahnem te se čujem zvono koje oglašava početak odmora.Dvorište se sve više punilo đacima dok sam ja sedela ovde,zaokupirana svojim mislima.Osetim mušku ruku na svojim ramenima te podignem pogled ka gore i ugledam Tea.
T:Hej.
Tiho izgovori te sedne pored mene.
J:Hej.
Nagne se ka napred kako bi mogao da mi ugleda lice te krene
T:Žao mi je što sam ti ono onako saopštio.Trebalo je da znam da će te tako nešto povrediti,da nisi takva.
U očima mu se videlo da mu je stvarno bilo krivo.
J:U redu je.
Blago mu se nasmešim te skrenem pogled ispred sebe.
J:Znam da nisi ništa loše mislio.I nije trebalo toliko da se potresem zbog toga.
Uzdahnem te nastavim
J:Jednostavno mi smeta da me neko smatra nečim što nisam.
T:Shvatam te,ali svet je takav.Nije ga briga za istinu dokle god on ima imalo razloga da veruje u suprotno.
Zamišljeno gleda u neku tačku te nastavi
T:Moramo da te oraspoložimo!
Nasmeši se te me privije u svoj medveđi zagrljaj.
T:Večeras je žurka kod Viktora.Ideš sa mnom,moraš da živneš malo.
J:Jao Teo stvarno mi nije do t.. T:Ana moraš,biće zabavno veruj mi.
Duboko uzdahnem te blago klimnem glavomZačujem zvono na vratima te se brzim koracima spustim niz stepenice.
J:Otišla sam!
Vikenm Darku dok obuvam obične crne čizme.
D:Lepo se provedi i pokušaj da ostaneš trezna ovaj put.
Čujem ga kako šaljivim glasom dobacuje iz dnevne sobe te prevrnem očima i nasmejem se.Otvorila sam vrata i iza njih ugledala visoku mušku figuru sa plavom kosom i plavim očima.Uputim mu široki osmeh kada shvatim da mi se i sam osmehuje.
T:Napokon.Bilo je i vreme.
Uzdahne duboko što me još više nasmeje
J:Ne žali se nego kreći.
Upozorim ga na šta on poražavajuće digne ruke u vis te se uputimo ka njegovom autu.
T:Usput,prelepo izgledaš.
Okrene se na brzinu ka meni te mi namigne,dok ga je guram otpizadi da ubrza korak.
J:Nisi ni ti loš.
Nasmejemo se oboje te uđemo u kola.Posle desetak minuta vožnje,koje smo proveli u neobaveznom ćaskanju, stigli smo ispred Viktorove kuće.Nisam ga poznavala ali žurka je otvorenog tipa,tako da nije ni bitno.Bila je to ona od ogromnih trospratnica sa gromaznim dvorištem i naravno, bazenom u njemu.Gužva je bila prevelika,kako sam i očekivala.Dvorište je bilo puno razigranih tinejdžera koji su pili,igrali,zabavljali se.Zajedno sa Teom sam ušla unutra gde se nalazilo većina naših iz škole.
M:Heej Ana, nisam znala da dolaziš.
Prišla mi je Marta te me zagrlila.
J:Nisam ni ja.
Bacim pogled na Tea koji pravi nevin izraz lica te se osmehnem.Prišli smo nekom velikom kauču i seli tu.Okolo su se nalazile stolice,jastuci i mnogo njih je sedelo tu.U počtku je sve bilo okej,svi smo normalno pričali i zabavljali se,a onda je započeta,meni najmanje draga tema.
Xx:Nego, Ana šta se to dešava između tebe i Luke?
Upitala je crvenokosa devojka,Fiona predpostavljam.Osetim kako su svi pogledi upreti ka meni te mi to probudi blagu nelagodnost.
J:Ništa, šta bi se dešavalo?
Normalno odgovorim, praveći da ne znam o čemu priča
F:Pa ne znam,mislim,čudno bi bilo da nije bilo ničega pošto je to ipak Luka,shvataš već.
Priglupo se nasmejala,zašto su sve devojke ovde ovoliko proste?
J:Ne,ne shvatam.Ali na šta god aludiraš mogu te uveriti da između nas nema ničega.
Odlučno joj kažem te skrenem pogled sa strane,susrećajući se sa osobom koju sam u tom trenutku najmanje očekivala.