Nasa prica

3

Rekla sam sa lažnim osmehom na licu, odlučno ne želeći da zalazim dublje u tu temu.
M:U svakom slučaju, to ti je verovatno najbolja odluka u životu.
J:Zašto to misliš?
M:Ma hajde.London.Jedan od najlepših gradova na svetu.Ovde ti se nudi bezbroj mogućnosti koje tamo verovatno ne bi dobila.
Govorila je plavokosa devojka, Marta ako sam dobro zapamtila
J:Pa, nadam se da je tako.
K:A je l imaš dečka?
Znatiželjno se osmehnula dok je govorila
Na ovo pitanje sam pomalo nesigurno stavila pramen kose iza uha, prisećajući se Stefana i toga da nismo pošteno ni prekinuli
J:Ne,nemam, šta je sa vama?Imate li vi nekoga?
K:Trenutno ne, ali kao što je Marta već rekla, ovde se nudi bezbroj mogućnosti.
Rekla je sa pomalo nevaljalim osmehom na licu
K:Ova škola ne samo da je najbolja po uspehu, već i po najlepšim momcima u celom gradu
M:Da, potpuno se slažem sa tim!Zašto ti nemaš dečka?Mislim realno prelepa si, možeš imati koga želiš.
J:Pa recimo da trenutno nisam zainteresivana za tako nešto.
Zaista nisam bila, posle svega onoga, čak ni sa Stefanom nisam bila u stanju da budem a on je jedini momak koji mi se ikada sviđao.
M:Kada budeš videla našeg najvećeg šmekera u školi, pa i šire, definitivno ćeš promeniti mišljenje.
K:Luka Hejl.Ide sa nama na ovo predavanje, uskoro ćeš ga videti.San je svake devojke u školi, svake koja za njega zna.Svaka bi dala sve da bude sa njim.Čula sam da ga mnoge zamišljaju kao Kristijana Greja!Možeš li verovati?
Govorila je sa nekim divljenjem i nevericom u glasu
M:U svakom slučaju, odma da te upozorim, kloni ga se.Spada u one takozvane 'loše momke'.Priča se da nikada ni sa jednom nije bio duže od jedne noći.
Ovo me malo nasmeje, ne znam zašto sam odmah pomislila na dečka od sinoć, ali sam sigurna da su ga videle, sigurno bi govorile kako je lepši i od najlepših
J:Ne brini se, takvi momci mi se samo gade.
Tog trenutka je ušla profesorica i svi su se ućutali i seli na svoja mesta.
P:Dobar dan deco
Posle nekoliko trenutaka, kada me je peimetila ustala je i rekla
P:Pa izgleda da imamo novu uč..

U tom trenutku su se naglo otvorila vrata učionice i na njima se pojavila visoka muška figura koju sam najmanje očekivala.Šta ON kog đavola radi ovde?!I dalje u neverici gledam decka od sinoć, šta on radi ovde?Sudeći po tome kako ga je profesorka pogledala verovatno ide na ovaj čas.Da li se ovo stvarno dešava?!
P:Luka.
Upućuje mu upozoravajući pogled
Luka?Je l su na njega Kloi i Marta mislile?
P:Kasniš.Opet.
Hladno je pogleda te nezainteresovno odgovori.
L:Neće se ponoviti.
P:To svaki put kažeš!
Na to on prevrne očima
L:Imao sam dugu noć. 

Kaže hapavim glasom i prođe rukom kroz kosu te krene kroz učionicu.Na ovo osetim malu nelagodu prisećajući se prošle noći i njegovog previše očiglednog pokušaja da me odvuče u krevet, te brzo skrenem pogled nadajući se da me neće prmetiti.Primećujem da ga druge devojke gledaju sa nekom žudnjom u očima propraćenom 'tihim' uzdasima.Da, definitivno su na njega Kloi i Marta mislile.
P:Sigurna sam da jesi.. Promumla više za sebe gt nastavi.
P:U svakom slučaju, stigao si taman na vreme da upoznaš novu učenicu.
Kaže te me pogleda i uputi mi široki osmeh, na to se svi u učionici okrenu ka meni a zatim i on.Osećam kako se neugodnost sve više vidi na meni. Kraičkom oka bacim pogled na Luku te mu primetim isti izraz lica koji sam i ja imala kad sam ga videla.Oči su mu se raširil od iznenađenja a zatim ih je zamenio neki čudan sjaj, te mu se kut usana izvio u zločesti osmeh.Laganim koracima mi prilazi i seda pored mene.Šta on misli da radi?! Uputim mu ljutiti pogled ali me u tom trenutku profesorka zamoli da se predstavim razredu i kažem nešto o sebi.Pošto kažem neke uopštene stvari o sebi, sedam na stolicu i vratim pogled na umišljenog dečka pored sebe.
L:Vidi, vidi..Ko bi rekao?
Kaže sa nekim zadovoljstvom u glasu dok mu oči lutaju po mom očigledno namreštenom licu.
J:Šta ti radiš ovde?I zašto si seo pored mene kad imaš slobodnu klupu?
Osećam kako je moja uznemirenost njegovom pojavom sve očiglednija, a on to kao da primećuje te još više širi umišljeni osmeh na licu. L:To bih ja tebe mogao da pitam. Dok to izgovara približi svoje lice mom i tiho kaže.
L:Sediš na mom mestu malena.
Zatim spusti svoj pogled na moje telo i nesramotno ga odmeri a onda me ponovo pogleda u oči,nasmeši se i vrati u prvobitni položaj te doda.
L:Znao sam da ću te videti ponovo,samo nisam mislio da će to biti ovako brzo.
Nasloni se na stolicu i namigne mi.Ne dozvoljavam sebi da se moja zbunjenost njegovim ponašanjem vidi te ga i dalje namršteno gledam i prevrnem očima te usmerim pogled ispred sebe.
J:Nažalost se to i desilo.
Promumlam na šta se on nasmeje a zatim dodam.
J:U svakom slučaju možeš se premestiti od sledećeg časa.
Čujem kako se buni.
L:O ne, meni ovako sasvim odgovara.
Pogledam u njega te on zagrize donju usnu u pokušaju da se ne nasmeje.Pre nego što sam stigla išta da odgovorim oglasilo se zvono za kraj časa.Osetila sam neverovatno olakšenje i brzim koracima izašla iz učionice.Dok sam prolazila kroz hodnik ugledala sam ga kako ide pored mene.Ošinem ga pogledom te on nabrzinu izgovara.
L:Vidimo se okolo malena. 

Namigne mi te skrene negde.Kraičkom oka zapazim da se pozdravlja sa nekim momcima i naravno već grli neke devojke.Pre će biti da one njega naskakuju,ali njemu izgleda to odgovara.Naravno da mu odgovara.Zašto uopšte razmišljam o njemu?Zbunjena svojim mislima dolazim do klupe gde sedam i vadim olovku i papir.Crtanje je oduvek bilo ono što me je smirivalo, jednostavno mi je dozvoljavalo da na par minuta pobegnem od stvarnosti i zapravo uživam.Posle par minuta začulo se zvono za početak časa.Pogledam na raspored i shvatam da imam matematiku.Uf, kako mrzim ovo.Zašto nemamo većinu predmeta u jednoj učionici i zašto nemamo svoj razred nego se delimo po časovima?To je tako glupo, fali mi moj razred.U potrazi za učionicom srećem Martu koja mi se veselo osmehne i priđe mi. 

M:Šta imaš sada?
J:Um, matematiku ti?
M:Aa isto, sedimo zajedno? 
J:Naravno.
Nasmešim se njenom razigranom ponašanju, deluje mi kao dobra osoba.
M:Odlično, hajde pokazaću ti gde je učionica.
Krenem za njom te me ona sumnjičavo pogleda.
M:Nego, šta je bilo ono sa Lukom?Delovalo je kao da se znate od pre.