Opet na šanku. Konobar je čekao. Nisam znao što bih naručio. Počeo sam s Martinijem, nije išlo. Naručio sam pivu, ni to nije bilo dobro. Pomislio sam da mi je jezik otupio. Ili je piva ishlapila. Ili je Martini bio presuh. Za viski nisam imao novaca pa sam naručio opet pivo. Trebaš biti uporan, kao i u svemu - pomislio sam. Nešto će mi krenuti prije ili kasnije. Sjela je za šank do mene i naručila vino. Mislim da je bila pijana. Nije me niti pogledala, samo je počela pričati. O poslu, o ljubavi, o alkoholu, o muzici. Nije se zaustavljala. Borio sam se s nedostatkom volje da se napijem i slušao njeno blebetanje.
Samo šutiš - rekla je – dosađujem ti možda?
Super si - rekoh.
Zašto ne želiš pričati sa mnom? Čudan si.
Zašto misliš da sam čudan? Ne druži mi se. Spašavam te od sebe. Prazan sam. Ne znam brbljati ni o čemu. Dosadio bih ti. Samo pijem. I slušam. Znam dobro slušati, Ako želiš pričati, tu sam. Samo ne očekuj da tračam. Ne očekuj razgovore o politici. Ne zanima me moda niti sport. Neću suosjećati s tobom. Neću se žaliti na svoj život, samo da bi se ti bolje osjećala. Samo ti pričaj, ako želiš. Kad završiš, dignut ćeš se i otići. Meni ćeš ostaviti sva svoja sranja. Sve što sama ne možeš probaviti. Svalit ćeš sve na mene i otići. Nisam uopće čudan. Ne druži mi se.
Ne, nisi čudan, ti nisi normalan - rekla je i nastavila pričati.
