Jedan dan za kraj

Mojoj majci

Izvadim na svom stolu pokone koje sam kupila danas u radnji i obeležim ih, zatim izvadim svoju svesku i u naredna dva sata prenesem svoje misli na papir.

Zatim obrišem svoje suze i napišem posvetu.

"Mojoj majci"

Znaš li da je naučno dokazano da ne postoji veća bol na svetu od one kada majka izgubi svoje dete? Nisam ni ja znala, saznala sam malopre i to me je pogodilo više nego što sam očekivala. Nemoj da brineš za mene mama, ja mislim da ću biti dobro tamo gde idem, mada još uvek ne znam gde je to, znaš da nisam baš religiozan tip. Ali to sad nije važno, želim da znaš da sam ja jedno srećno dete, srećna sam jer imam majku poput tebe i želim da znaš da ćeš mi uvek nedostajati, gde god da odem.

Molim te čuvaj moju sestru i brata, ne dozvoli im da pate mnogo za mnom i pazi na tatu, izgleda mi prilično loše u poslednje vreme,

Pišem ovo tebi jer si ti najsnažnija osoba koju poznajem, ti si stub naše porodice, molim te nemoj da dozvoliš da se raspadne. Ne želim da vas moja smrt poremeti u ničemu, samo želim da me se ponekad setite ali sa osmehom nikako sa tugom.

Žao mi je što ti nisam još koji put rekla koliko te volim, molim te ne zameri mi, ne ljuti se što te nisam dovoljno grlila, redovno slušala i što sam toliko često prevrtala očima na tvoje reči. Oprosti mi draga majko i nemoj da me zaboraviš.

Tvoja svetlost

Tvoja Aurora.

Obrišem suze, upakujem svesku i stavim je na radnom stolu. Napišem "Mojoj majci" i krenem na tuširanje.