Second look is going to change everything...

- Discovering me and my past... :/

Okrenula sam se i vidjela Harryja. WoW! Zar on mora da se scugdje nađe?! Nervira me stvarno! Ali baš svugdje Harry!

"Od mene ne moraš da bježiš, malena.."-rekao je u pokušaju da me iznervira, ali u pokušaju! Koji je on kreten.. Ne znam u čemu je fora, prati li me ili šta?!

"Hahahahaha.. Ja od tebe?! Nikad! Samo mi je bilo dosadno.."-rekla sam otvarajući vrata, a on me je zaustavio.. I stao ispred mene. Šta on hoće?!

"Znam te, maleenaaa..."-progovorio je promuklo i nekako zavodnički, ali u isto vrijeme i grubo.. Hahah upoznao me je tek danas i zna me?! On se šali samnom..

"Upoznao si me jutros.."-rekla sam zbunjeno, a on me mrko pogledao i osmjeh mu je nestao sa lica. Šta mu je odjednom? Oookejj.. Ovo postaje uvrnuto..

"Stvarno me se ne sjećaš..?"-rekao je tužnim glasom, i pogledao me prodorno.. Zar bih ga se trebala sjećati?! Poznavala sam ga?! Ne razumijem.. O čemu on priča???

"Čekaj,čekaj, o čemu ti pričaš? Prvi put sam te jutros vidjela..."-jedva sam kazala jer sam se osjećala nelagodno.. Zar sam ga stvarno poznavala? Toliko pitanja mi se vrti u glavi da je to neobjašnjivo.

"Malena.. Ne mogu da vjerujem da me se ne sjećaš... Kako? Šta ti se desilo? Nemoguće je da si me tako zaboravila.."- rekao je tiho.. Tako da to nije bio onaj isti Harry od jutros.. Ali.. Ne razumijem! Kako sam ga zaboravila, ako sam ga uopšte i poznavala...? Opet mi naviru pitanja, koja mi polako lede mozak!

"Alii.. Ne shvatam.. Kako? Šta se...?"-govorila sam, a on me je gledao sa nekom dozom razočaranja... Ne shvatam..

Okej, ovo je jako uvrnuto idem ja kući! On me je samo gledao, a ja sam ušla u svoj džip, dala gas i otišla. Ne razumijem!! Ubiću se.. Ne znam ni zašto me sad zanima to toliko, ali sad moram da saznam sve! Polako stižem kući i vidim Stonesovi su još tu.. GENIJALNOO!! Još su mi samo oni falili..

"Alex, dušo, šta je bilo? Vratila si se ranije.."-čuo se mamin glas, dok sam ulazila.

"Moramo da razgovaramo, odmah!"-rekla sam uzrujano, a ona je došla do mene i otišle smo u kuhinju..

"Šta je toliko važno?"- kazala je iznervirano jer sam je odvukla od prijateljice...

"Ovako.. Danas sam se upoznala sa jednom osobom, nije bitno ko je. Ta osoba mi je rekla da me je poznavala, a i da sam ja nju! Šta mi se desilo? Nisam toliko glupa da zaboravljam ljude!"-odgovorila sam, a ona je izdahnula i sjela.. Zna nešto o tome..

"Ta oss.. Osoba je.. Harr..Harry.. Jel'da?"-rekla je i uhvatila se za glavu..

"Pričaj već jednom!"-prosiktala sam i ona je počela..

"Prije 4 godine.. Živjeli smo u Holmes Chapel-u.. Tamo si upoznala Harryja.. Voljeli ste se.. Kako niko drugi nije umio, ali je on postajao popularan, i tebi se činilo da on zaboravlja na tebe.. Plakala si danima, dok te jednog dana nismo našli da ležiš na krevetu bez svijesti... Kada smo te poveli kod doktora, ustanovili su da si bila u komi.. Doktor je rekao da si doživjela traumu i da trebaš započeti novi život.. Mislili smo da je to nemoguće dok se nisi probudila iz kome.. Nas si se sjećala, ali ti je jedan dio mozga trajno oštećen... " -rekla je , a ja sam gledala i nisam mogla da vjerujem..

"Pa ste odlučili da od mene sakrijete sve to?!"-prodrala sam se i otišla u svoju sobu. Ubacila sam sve iz ormara u školsku torbu i uzela knjige u njoj. Uzela sam i gitaru, a zatim istrčala iz kuće brzinom svjetlosti i ušla u moj auto. Mama je istrčala napolje zamnom, ali me nije mogla da stigne. Kako mogu da sve to sakriju od mene?! Mogli su barem nešto da mi kažu! Ne mogu da vjerujem.. Zar neko može da bude takav?! Alii.. Šta je onda sa Harryjem..? Ne razumijem i daljee! Ustvari gdje sam ja krenula?! Ah, da idem kod Lene. Stigla sam kod nje, jer ona živi sama.. Srećnica..