Okruženje je bilo prelepo. Nalazila sam se na plaži,tj.njegova kuća bila je na obali mora.Sve je izgledalo prelepo. To što je bila i noć činila je sve još lepšim i očaravajućijim. Mesečevi zraci presijavali su sepreko površine vode. Ništa se nije čulo .Tišina. Vetar je duvao,ali to nije bio hladan vetar,što je bilo čudno za ovo doba godine.Nosio je pesak,koji je lebdeo iznad površine zemlje.Delovalo je kao da sanjam.Ambijent je bio predivan.Moje razmisljanje i tišinu prekinulo je Džejmijevo otvaranje garaže.
Pogled sa plaže,usmerila sam ka Džejmiju. Dočekao me je neverovatan prizor.Crn kabriolet i crn,savršeno izglancan,motor. San svake devojke. Bar bio je to moj san.
"Hajde šta čekaš?Uskači."-rekao je i pokazao na kabriolet.Ušla sam u auto,i zavalila se na sedište.
Baš je udobno.-pomislila sam.
Džejmi je upalio auto i izašli smo iz garaže,koja se automatski zatvorila,a mi smo pošli ka mom stanu.
"Nadam se da voliš brzu vožnju."-samo je dodao i dao gas.Rukama sam stiskala sedište,ali nakon nekoliko sekundi,počela sam da uživam. Bilo je predivno.Vetar je duvao i nosio moju kosu,i ako vezanu u visok rep,pravo na moje lice.Uzivala sam još više kada je Džejmi pustio radio. Počeli smo zajedno da pevamo.Na trenutak sam prestala da pevam i slušala sam njega.Smanjila sam i radio,ali on to nije ni primetio.Gledao je pravo ispred sebe,a kosa mu je letela na sve strane,no to mu nije smetalo da nastavi da peva.Videlo se da je talentovan.
Nisam skidala pogled sa njega.Prelepo je pevao,ali su onda moje uživanje u njegovom pevanju prekinuli radio oglasi.I dalje sam gledala u njega,a on je to primetio. Nasmešio mi se,a ja sam se tad vratila u realnost.Kao da nisam bila tu.Neverovatan osecaj. Uvek sam se tako osećala kada sam bila sa njim. Ne samo kada je pevao,ili kada bi me zagrlio,uvek sam se osećala kao da smo u nekom našem svetu,na nekoj našoj planeti.
"Prelepo pevaš."-prošaptala sam.Na moj kompliment se on samo nasmešio i zahvalio.
Dugo je vladala tisina.A onda sam se ja okrenula.Pogledala sam pozadi i ugledala gitaru.Nisam znala kako je pre nisam primetila.
"Ovo je tvoja gitara?"-pitala sam ga.
"Jeste."-odgovorio je i pogledao me,onako slatko. Možda i nije. Možda svakog tako gleda,a ja sam umislila.A možda i nisam.
"Nisam znala da sviraš gitaru."-rekla sam i nasmesila se.
"Pa ti ne znaš puno stvari o meni."-odgovorio je i uzvratio mi je osmeh.
"Pa ja nisam agent NSA-e da začas sve saznam."-namignula sam mu.
"Nisi još uvek,ali uskoro ćeš biti."-sad je on meni namignuo i oboje smo se nasmejali.
"Da li sviraš jos neki instrument,sem gitare?"-pitala sam.
"Da,sviram i klavir."-rekao je ponosito,sto me je nasmejalo.
"Bas lepo."-odgovorila sam. Konačno smo stigli do moje zgrade.Nikog nije bilo.Brzo sam izašla iz auta i utrčala u zgradu.Stajala sam i cupkala u mestu dok je Dzejmi radio nešto u autu. Ušao je u zgradu. Pošli smo ka stanu,a ja sam potrčala ka stepenicama.
Na moju nesreću,svetlo se ugasilo i ja nisam videla saksiju sa cvećem i pala sam. Takođe pala je i saksija koja se polomila u parčiće. Džejmi je upalio svetlo i počeo da se smeje.
"Pa nije smešno. Mogla sam da se povredim."-rekla sam ljuto,a obrazi su mi se zacrveneli.
"Mogla si."-odgovorio je kroz smeh.To je nasmejalo i mene.Ustala sam i pošla ka stanu,ali normanlim hodom.Kada smo stigli do mog stana,ispred me je čekala komšnica.Bila je to stara gospoedja Dallas.
"Ellie,zlato,pa šta ti se desilo sa rukom?Čula sam da su te ranili,danas ispred zgrade."-zabrinuto mi je prišla .Zagrlila sam je i ako me je ruka ne opisivo bolela. Osećala sam kao da će ruka da mi ispadne.Ali nisam ni glas pustila jer sam htela da misli da mi nije ništa.
"Pa nije to ništa.Snimali smo film.Znate da mi je to želja od malena."-odgovorila sam i jedva se nasmešila od bolova,a Džejmi je to sve sa čuđenjem gledao.
"Pa da vas upoznam.Ovo je moj drug iz škole,Džejmi.Džejmi ovo je moja druga mama,gospodja Dallas."-rukovali su se i nasmešili jedno drugom.
"Ellie,zlato moje.."-prišla je i zagrlila me.Jednom rukom sam je zagrlila,a kada sam pošla i drugom da je zagrlim,primetila sam da sam počela da krvarim.Primetio je i Džejmi.
"Ellie,moramo da idemo.Avion proleće za sat vremena,a ti se nisi spakovala."-prišao mi je i obgrlio svojom rukom da godpodja Dallas ne bi videla da krvarim.
"U pravu si.Izvinite,Petra ali stvarno bih morala da pođem."-nasmešila sam se.Ona me je jos jednom zagrlila,poljubila u obraz i ušla u svoj stan.I ako je ona ušla Džejmi me je i dalje onako drzao.Prijalo mi je,ali me je ruka previse bolela.Otključao je vrata,a ja sam se 'izvukla' iz njegovog zagrljaja.Brzo sam otišla do kupatila i donela kutiju za prvu pomoć.Krenuo je da mi cisti ranu i ubrzo je sve bilo gotovo.
Počela sam da pakujem stvari.Za jedno pola sata sve je bilo gotovo.Nisam mogla da verujem kako malo stvari imam.Sve sam spakovala u 3 kofera. Ceo moj život stao je u tri mala kofera.
Pošli smo ka vratima. Još jednom sam se osvrnula i pogledala oko sebe,da nisam nesto zaboravila.Jedna suza mi se spustila nis obraz.Brzo sam je obrisala,ali polako su suze počele da se spuštaju niz obraze i kvase moje lice.
"Hej,šta je bilo?Nemoj da si tužna zbog stana,ako hoćeš možeš da ga zadržiš."-rekao je i nasmešio se pokušavajući da me oraspoloži.Nije mu baš uspelo.
"Za ovaj stan sam štedela ceo život. Ne bukvalno,ali baš dugo sam štedela.Ne konkretno za stan.Ali to je prva stvar koju sam kupila od svojih para i nekako mi je žao da ostavim to."-govorila sam kroz suze i brisala ih istovremeno. Džejmi mi je prišao i zagrlio me.
"Ne plači. Možeš da zadržiš stan."-rekao je i držao me u svom zagrljaju.
"Ozbiljno?"-pitala sam ga.
"Da,ozbiljno."-nasmešio se i obrisao suzu sa mog obraza.Bili smo tako blizu jedno drugom.Mogla sam da osetim njegov topao dah na mojim usnama i obrazima.Gledali smo se.Dugo.Mozda i nije bilo dugo,ali meni je delovalo kao večnost.Vladala je tišina.'Našu' tišinu,prekinula je pucnjava.Brzo samu se bacili na pod.
"Ellie,lezi dole!"-vikao je. Preplašena,ležala sam nepomično na podu.Kao paralizovana.
YOU ARE READING
Ljubav Agenata-Ovo je tek početak(I knjiga)
ChickLitElizabeth je normalna devojka koja dobila posao koji je oduvek želela . Počela je da radi u jednom od najpoznatijih restorana u Los Anđelesu,ali jedno veče promeniće njen život iz korena.Hvalisanje ispred odredjenih ljudi,okrenuće njen život za 180°...