Ljubav Agenata-Ovo je tek početak(I knjiga)

Deo 21

Vozeci se ka aerodromu,slusali smo muziku . Bila je neka prelepa pesma na spanskom.

"Dzejmi."-rekla sam kad se pesma zavrsila.

"Molim?"-odgovorio je i pogledao me.

"Hocu da naucim spanski."-nasmejala sam se.

"Hah da je Sem ovde naucio bi te za dve nedelje. "-nasmejao se i on,ali ta rečenica ga je rastužila. Znala sam koliko mu nedostaje mladji brat.

"Mnogo ti nedostaje,zar ne?"-pitala sam.

"Da,ali on je u Kopenhagenu i studira. Tako smo ga sklonili iz ove guzve."-odgovorio je.

"Evo nas.Ellie ja cu da nam ponesem kofere a ti uzmi manje torbe. "-dodao je.

"Dzejmi i dalje ne razumem,zasto nam je odelo u torbama,a oružje u koferima."-rekla sam uzimajuci dve torbe sa zadnjeg sedišta.

"Zato sto je oruzje u koferima sigurnije. Mnogi znaju da sam agent i kad bi nas napali ,mislis li da bi uzeli kofere gde obično stoji odeca ili torbe gde se obicno nosi oruzje?"-nasmejao se.

"Dakle,to je samo tvoja metoda?"-pitala sam.

"Aha. Nas avion je u hangaru broj 9."-dodao je.

"Eno ga tamo. "-rekla sam i pokazala prstom na veliki crveni hangar, na kome je pisao broj 9.

"Hajdemo. "-odgovorio je i posli smo ka hangaru. Kada smo dosli,Dzejmi se javio ljudima koji su tamo bili. Morali smo da sačekamo pilota koji je sređivao sve oko leta.Ubrzo je i on došao.

"Boze,Dzejmi,devojci si dao da nosi to tesko oruzje,a ti si se uhvatio da te male koferice."-rekao je i pozdravio se sa njim.Kada je pilot usao,Dzejmi je sapnuo "Vidis?". Samo sam se nasmejala. Usli smo i mi i ostavili kofere i torbe . Ja sam sela do prozora. Obozavala sam da gledam kroz prozor dok letim avionom.

Poleteli smo neki pet minuta kasnije.

"Dzejmi,ti znas sve iz FBI-a?"-pitala sam. Nisam imala problema da se snađem u društvu,ali ipak je to nesto novo za mene.

"Da,znam ih dosta. Iskreno,skoro svi su debili. Nemoj da se obazires ako ti neko nesto kaze. Mnogo su drski,a znam koliko tebe drskost nervira. "-nasmejao se.

"Da,da. Ali sad smo na zadatku i Ellie 007 ce sve da izdrzi."-rekla sam,na sta se on opet nasmejao.

(...)

"Stigli smo,stigli smo."-rekla sam. Bila sam tako ushićena jer sam konačno bila u Majamiju.

"A sad,ozbiljnost. "-nasmejao se Dzejmi i rekom presao preko mog lica kao da me skenira.Napravila sam neku ozbiljnu facu.

"Dovoljno ozbiljno?"-pitala sam hladno i podigla obrvu.

"Previse ozbiljno.Hmm,normalno."-odgovorio je i rukom presao opet preko mog lica. Ovaj put sam se samo nasmejala.

"Savršeno. "-rekao je i poljubio me.

Izasli smo iz aviona,a ispred nas je cekao crn dzip. Stavila sam naocare.

Dok smo isli ka autu,šapnula sam Dzejmiju:"Osećam se kao Horejsio(CSI:Miami)".

"Mogu misliliti. "-odgovorio je i nasmejao se.Dok smo se vozili,gledala sam oko sebe.Bilo je tako puno ljudi.Nakon desetak minuta stigli smo do naseg hotela.Kada smo se zaustavili ispred,dotrcao je decko koji je odvezao auto do parkinga ili garaze.

"Dobrodosli u Cadet Hotel. Izvolite?"-ljubazno je pitala devojka sa recepcije.

"Imamo rezervisano."-odgovorio je Dzejmi.