Izgubljena (PAUZIRANO)

Uvod

Nežno me obasjava i budi sunce. Svanulo je jutro, a za nekoliko dana krećemo u školu. Sunca ipak nije bilo odavno, pa mi je nekako drago da se pojavilo jer i nisam ljubitelj snega. Ustajem iz kreveta i džangrizavo krećem da se pripremam za školu.

Škola je ipak za mene oduvek bila odvratno mesto. Nikad mi ništa nije išlo osim jezika. Pogotovu sam volela španski. Ne znam stvarno zašto toliko volim jezike, ali svakako sam bolja nego bilo ko u porodici. Osim mame, koja je profesorka španskog u osnovnoj i srednjoj.

Vidim da mi stiže poruka:
Korisnik Sara vas je dodao/la u grupni čet VIII3
Sara: Evo dodala sam Mariu. A možete li mi sada reći zašto?
Alex: Gledaj, neko je objavio video na YouTubeu i mislim da ove devojke nisu više anonimne.
Sara: Odakle ti to?
Ja: Kakav je to video? O čemu se radi?
Sara: Nemoguće da ne znaš. Ne pravi se. Svi znaju za ovaj video. Nije valjda da nisi primetila.
Ja: Saro, jedino si nas ti snimala.

Dopisivale smo se se još, ali čemu poenta? Radi se o tom videu, gde Sara i ja plešemo i pevamo. To je bilo jedno veče kada smo se dobro napile. Da, mlade smo za to, ali za sve postoji prvi put. Onda u jednom delu videa meni se pocepa šorc, a ja to ni ne primetim. Ono što je još gore, nije samo šorc, već i gaće. Svet je dobio priliku da vidi moju anonimnu guzicu. Ipak mislim da je Sara prošla gore. Prosula je "vodu" po svojoj belog majci, a bila je tog dana u topu. Sve joj se providelo. Izgleda da je video postavljen još pre dve nedelje. Zašto mi niko ne priča za to? Ipak lica se ne vide jer je neko stavio cenzuru preko lica kad je objavio video, ali sada je izašla originalna verzija. Pošto je Sara jedina snimala i zezala se sa time onda jedino može biti ona. Ili možda ne?

Kada sam stigla u školu nisam htela da pričam sa Sarom, ali morala sam. Bilo je jače od mene. Ne mogu na nju da se ljutim. Ona je moj najbolji prijatelj, a verovatno i jedini pravi kojeg ću ikad imati. Definitivno postoji objašnjenje.

Sara mi je rekla da nije objavila i da bi volela da popodne izađemo u grad, jer ipak živimo u LA-u i uskoro ćemo da maturiramo. Da, ima povoda za slavlje, ali i za tugu. Imala sam osećaj kao da svi na ulici zure u nas baš kao što su
i u školi.
— Idemo do kafića, može?
— Ovog puta mislim da je bolje da svratimo do Starbucksa.
— Što da ne? Ipak, bilo bi manje zabavno, moraš priznati.
— Nećemo da se zabavljamo kao prošli put.

Preko puta ulice su John i Amelia. Oni su u vezi. Ja ipak ni ne pomišljam da započinjem tamo neke veze. Nisam spremna za to. Definitivno nisam. Ipak, jesam oduvek volela Alexa, ali on je sad u onoj popularnoj ekipi koja mi se stalno ruga (iako njega nikad nisam videla kako se ruga meni), a i toj ekipi su i njih dvoje.
Nastavljamo da hodamo, ali ne prolazimo neuočene. Lukas i Amelia nas vide i pozovu nas na piće. Sa Sarinim pritiskom pristajem, jer ipak oslanja se na nju.

Nakon nekoliko Coca Cola, kupili smo pivo (što je odvratna kombinacija). Osećala sam se bukvalno kao neki alkoholičar. Išle smo ulicom, a Lukasa i Amelie nigde nije bilo. Kad smo ih ugledali nisu bili pijani kao mi. Spletkarili su. Dogovarali su se nešto za nas. Amelia nam prilazi i kaže da će ona da doveze svoj motor, a Lukas svoj da bi mogli da nas povezu. Ne žive daleko, ali nisu se vraćali dosta dugo. Nas dve smo do tada odlučile da je zabavnije na plaži, pa smo otišle tamo.

Ne sećam se ničega više. Samo znam da sam se sledećeg jutra probudila u tuđem krevetu bez Sare.

[A / N] : Nadam se da vam se sviđa uvod u ovu priču. Na neki način će sadržavati i male detalje iz mog života, pa nadam se da ćete čitati i dalje. Ukoliko vam se svideo ovaj deo molim vas komentarišite i kliknite vote💞