Izgubljena (PAUZIRANO)

Peti deo

Bila sam šokirana. Sara neće doći? Šta sad da radim. Kako ću sama ići? Ko će biti tu da mi čuva leđa. Onda sam se setila. Amelia. Gadura koja će mi podići reputaciju. Od one sramotne slike u šestom razredu je još popularnija, ali je siromašnija i karijera joj je zauvek otišla u propast. Vreme je da je iskoristim onako kako je ona mene.

– Halo Amelia.
– Carter? Vidi ti to. Otkud me ti zoveš?
– Pa, treba da pođeš sa mnom odmah na trening plivanja. Nema pitanja.
– Hahahaha, ti da mi naređuješ?
– Tamo će biti i fudbalska ekipa iz srednje škole.
– Gde da se nađemo?
– Kod ćoška preko puta škole.
– Krećem za pet minuta.
– Nema vremena, samo ponesi kupaći idi u tome u čemu si sada. Imaš pet minuta. Kreni!
– Ali moram da popravim šminku...
– Ne! Zamisli kako ćeš izgledati pred svim tim momcima kada budeš plivala i kada ti maskara  bude razmazana dok curi niz obraze. Odmah kreni.
– Krenula.

Znala sam tačno kako treba da pričam sa njom. Ponašala se jao tipična mini k****. To je njen hobi. Šepurenje i pokazivanje pred momcima. Mlađim i starijim, sasvim nebitno. Ona će mi nesvesno pomoći.

Kad smo stigle osećala sam da smo zakasnile, ali moj osećaj me je zavarao. Došle smo 10 minuta ranije, iako je Amelia naravno kasnila. Usput je samo pominjala kako neće da ide i da je glupo, ali ja bih joj pomenula momke i ubrzala bi. Mislim da li postoji bolji način? Moram nekako da zadobijem poverenje da bih nastavila.

Tamo je bio Caleb, a kada sam stigla sa Ameliom on je pomislio da je u stvari ona Sara. Rekla sam mu da nije i da sam odlučila da povedem drugu prijateljicu, pa sam onda počela i da objašnjavam zašto.

Dok sam ja to radila, Amelia je već skinula svoj šorc i majicu, pa je pokazivala svoj savršen kupaći momcima iz srednje. Pričala sam sa Calebom i bilo mi je prelepo. Pričali smo o raznim iskustvima na moru i vezanim za plivanje, čak smo i zaboravili na kakav način smo se upoznali. Imala sam osećaj kako ništa neće moći da upropasti taj trenutak. Trenutak kada nalazimo zajedničke teme i postajemo pravi prijatelji. Nisam htela da budemo nešto više - barem zasad. Želela sam da vidi da ona pijana devojka nisam u potpunosti ja i da postoji drugi, lepši deo mene koji će mu se svideti.

Naravno, urekla sam se kad sam to pomislila, jer uvek postoji neko ko će da upropasti trenutak. Moj "dečko" Alex. Nije mi bio ni prijatelj, a kamoli dečko. To ipak nije bilo važno jer on to nije znao. Nisam htela da me vidi sa Calebom pa sam rekla Ameliji da hoće da priča sa njom, iako pomalo ugrožavam svoj plan time.

Odvukla sam ih da bih mogla više da pričam sa Calebom, treba da iskoristim to što trener kasni. Verovatno je neki rasejan trener kad kasni na trening kojim treba da promoviše svoj plivački tim... Ali prevarila sam se. Kada je stigao bio je sve samo ne rasejan. Bio je nabildovan i tamnog tena, a eto tek je mart. Bio je u crnom Nike kupaćem. Nakon toga nam je prišao i skinuo taj šorc i bio je u kupaćim gaćama. Amelia je poludela. Stajala je pored mene i samo me stezala za ruku. Šapnula mi je: „On je presavršen. Vidi to telo. Pomozi mi da se suzdržim.“ Samo sam joj pustila ruku i uputila onaj ok pogled koji govori da je sve u redu i da ću joj pomoći. Znam ipak da je drolja, ne bih da započnem svađu.

„Vidim da ovde ima dosta novajlija. Ti kupaći vam neće koristiti danas, jer ste vi došli samo da gledate.“ rekao je odsečno i veoma glasno.
Ja sam bila razočarana. Htela sam da pokažem da umem da plivam. Pogotovo pred Calebom. Volela bih stvarno da me vidi u boljem svetlu. Samo sam digla ruku i kada sam dobila odobrenje počela sam da pričam pomalo nervozno, iako to nisam shvatala, zvučala sam veoma loše. Tek sam kasnije pri kraju shvatila koliko su me emocije savladale u tome. Samo sam mislila kako ću nešto zabrljati ipak morala sam da skupim snage da odgovorim njihovom treneru.

– Izvinite, ali ja sam trenirala plivanje prošle godine, oko tri meseca.
– Dobro, pokaži nam šta znaš.

Nosila sam jednodelni kupaći kostim i bila sam u običnom Adidas japankama. Taman kada je trebalo da uskočim u vodu, čula sam kako mi dovikuju: „Sponzoruša ne može biti plivačica!“ I nisam se toliko potresla, jer je to bio Lucas. Pokušavao je da izrazi svoje unutrašnje emocije i na neki način se i sam raspadao jer nije više zanimao Ameliu. Međutim, to nije jedina stvar koja se desila pred moje plivanje. Bila sam u plićaku i spremala sam se da uskočim u vodu i da joj se prepustim baš kao što sam to radila pre. Trener je pregledao neke papire i trenutak pre mog najverovatnijeg blamiranja je pozvao Caleba da mi se pridruži. On je trenirao tri meseca takođe i čula sam da je stvarno dobar plivač. Ovo se završava na jedan način. Ili ću se izblamirati pred celom grupom, ili ću se dobro dokazati i ući u nju, da bih mogla više vremena da provodim sa Calebom. Osećala sam kako mi znoj obliva lice. Trebali smo da plivamo do bova i nazad, naravno prsnim stilom. Kada je pištaljka zapištala osetila sam taj dobar adrenalin i krenula sam punom brzinom do bova.
Prvo je Caleb bio ispred mene, ali ja sam se trudila sve više i više, te sam do cilja ja vodila. U povratku je bilo stvarno neizvesno ko će pobediti, ali u zadnjem trenutku sam ga prešla za nekoliko centimetara i time pobedila.

Trener me je samo odvukao do njegovog auta, a ja sam mislila da će mi dati neke papire za upisivanje na plivanje, ali nije. Došla sam do njega, a on me je zagrlio. Onda je počeo taj čudni k neočekivani razgovor.
– Maria! Pa to si ti! Posle toliko godina, konačno te vidim opet.
– Nemojte mi molim vas reći da ste mi neki rođak. Stvarno ih imam i previše.
– Ne, ja sam prijatelj tvog oca. Sećaš se kada smo se nas dvojica sastajali i kada bi ja poveo Caleba? Igrali biste se po ceo dan.
– Caleba? Mislite, Caleba kao vašeg sina?
– Da, pa eno ga tamo stoji i priča sa svojim prijateljima. Evo upravo i gleda ovamo.
Kada mi je pokazao na Caleba, tog Caleba koji mi je pomogao i koji me je spasio, počela sam da se preispitujem - šta sam mislila?

Jednostavno sam se pozdravila sa trenerom i nekoliko trenutaka kasnije, već sam se setila tatinog prijatelja i njegovog slatkog, smotanog sina.

Razmišljala sam o tome kako je ovo prevelika slučajnost, pa sam odlučila da odem kući. Morala sam da se preispitam šta je stvarno, a šta ne.

„Stani Maria!“, dovikivao je Alex, „Nismo se oprostili.“
Ja sam samo okrenula glavu, a on je potrčao i iznenadno me poljubio. Sve što sam tada mislila jeste o količini moje jadnosti. Ne zato što to radim, već zato što se svetim i jer sam ista kao on. Ako je ok objavio video, onda je žalosno to što misli da uopšte može da mi se obraća. Odmakla sam ga od sebe i ošamarila. Osetila sam se bolje. Caleb se ponudio dame otprati kući, ali bila sam prinuđena da odbijem.

Očekivala sam da me kući čekaju roditelji koji odlučno neće da mi više popuštaju sa izlaženjem i koji bi želeli da me kazne. Nisam imala ništa protiv toga. Sve sam zaslužila. Tako nešto bi i trebala da doživim. Umesto roditelja i otpuštene kućne pomoćnice, zatekla sam jedan šokantan prizor na kauču. Bio je to moj tata...

[A / N] : Znam da priča deluje malo dosadno, ali uskoro ću vam prikazati nešto više i bolje o tom video snimku koji je izazvao toliko nepotrebnih osećanja koja su se probudila u Mariji. Hvala svima koji čitaju i koji me podržavaju. Trudim se da svaki deo bude zanimljiv i dramatičan, jer kao što vidite u svakom se desi nešto neočekivano. Možda priča ide malo brže nego što treba, ali kada bih pisala nešto malo opširnije bilo bi više od pedeset poglavlja. Potrudiću da sve uklopim.

Šta mislite da je Marija zatekla u dnevnoj sobi? Moći ćete i da saznate sutra uveče u 22:00.  {napisan}

Hvala svima koji čitaju! Prešli smo juče 200 čitanja, sada idemo na 300! Sledeći deo će vam se dosta svideti!

Ne verujem da smo #1 in ADVENTURE😍 Hvala za sve, još jednom.