Promena

Chapter 10

Probudio me je zvuk alarma,o da danas   moram u skolu jer je juce bio zadnji dan raspusta.
Ugasila sam alarm koji mi je strasno isao na nerve.
Polako sam se dogegala do kupatila,i usla sam pod hladan tus.Posle 15 minuta sam se setila da cu zakasniti ako ne pozurim.Istrcala sam iz kupatila,i izvukla cistu odecu.
Dan je bio veoma topao,pa sam odlucila da ubucem cvetnu haljinu.Ubula sam crvene starke.Stavila sam maskaru,i malo ajlajnera jer je bilo 7:51 ,i zurila sam da ne zakasnim.Cula sam zvuk telefona,prepoznajem tu melodiju to je Marko.
"Marija,gde si ti?,kasnimo!"
Videla sam da je bio jako uzrujan.Sta mu je samo malo kasnim.
"Izvini,dolazim"
Uzela sam torbu,i istrcala iz kuce gde me cekao ljutiti Marko.
"Izvini stvarnoo,kasno sam zaspala"
"Uredu,pozurimo"
Primetila sam da me Marko svo vreme posmatra.
"Marko,jesi li dobro?"
"Da,da samo sam se zamislio"
"Okej"
Ubrzo smo stigli u skolu,super nismo zakasnili.U hodniku je bilo jos dece.Uzela sam knjige iz svog ormarica,i krenula na cas.Sela sam pored Sare.
"Hej"
"Hej"
Spustila sam torbu na sto,i sela sam pored.
Usla je nastavnica nemackog.
"Guten Morgen"
Seli smo na mesto.
Dok je cas trajao do mene je dosla loptica od papira.
Pisalo je
"Lepo izgledas danas"
Kada sam procitala poruku nasmejala sam se,i stavila poruku u torbu.Pitam se ko je to napisao?

                  Marko's P.O.V

Ja sam Mariji napisao poruku.
Druzimo se jako dugo,i vec mesec dana mi se svidja.Ali plasim se da ako sazna nece hteti da se druzi sa mnom.Jer sta ako ona ne oseca isto.
Uskoro moram da joj kazem,jer ne mogu doveka to da skrivam.

Ovaj deo je malo kraci,ali sam zurila da bi izbacila deo.