Chapter 17

37 9 0
                                    

Krenuli smo kuci.
Kada smo stigli krenuli smo u moju sobu.
"Kmhh,kmhhm"
O nee.
Moja mama nas je videla.
Sta sad?
David se nije okretao da ga ne bi prepoznala.
"Mama,ovo je moj drug....Andrej"
"Dobar dan"
"Dobar dan"
"Jesi li dobro?,glas ti je cudan."
"Da,malo me grlo boli"
"Okej"
"Idemo gore"
Oh super.
Mislila sam da ce ga prepoznati.
Popeli smo se gore i seli smo.
"A sad,ko te je rastuzio?"
Ponovo sam pocela da placem.
Zagrlio me je i tako smo sedeli.
"Niko nije vredan tvojih suza"
"A sad,ko te je rastuzio da ga prebijem?"
"M-marko"
"Sta je uradio?"
Videla sam da su mu vene iskocile.
Bio je ljut.
"Ljubio se sa Anabelom"
"Ubicu ga!"
"Nemoj,smiri se"
Zagrlila sam ga i smirio se.
Dok smo pricali zazvonio mi je telefon.
Bio je to Marko.
Nisam se javila.
Posle nekog vremena David je otisao.
Poruke i pozivi nisu prestajali.
Iskljucila sam telefon i zaspala.
Probudila sam se.
Bilo je 7:12
Necu ici danas u skolu.
"Marijaa"
Cula sam mamu.
Usla je u moju sobu.
"Hajde u skolu"
"Mama ne mogu,ne osecam se dobro"
"Cekaj da donesem toplomer"
Lezala sam u krevetu i cekala mamu.
"Evo ti caj i izmeri temperaturu."
Kada sam izmerila temperaturu videla sam da imam 38°.
Ukljucila sam telefon da vidim sta ima novo na internetu.
Prvo sto sam videla je bilo gomila poziva i poruka tipa
"Izvini ljubavi"
"Oprosti mi molim te,sve cu ti objasniti"
"Dolazis li u skolu?"
Suze su pocele da mi se skupljaju u ocima.
U glavi su mi se motala pitanja da li trebam da odem da ga saslusam,mozda govori istinu.
Temperatura i umor su ucinili svoje i zaspala sam.

Hejjj.Evo jos jednog nastavka.
Nadam  se da vam se svidja😘😘😘

PromenaWhere stories live. Discover now