Chapter 22

48 9 2
                                    

To je bio David,moj brat.
"Hej"
"Hej,odkud ti ovde?"
"Nisam te dugo video,pa sam došao"
"Okej,sedi"
Seo je,a ja sam otišla da donesem kolače.
Čula sam da je neko pozvonio na vrata.
Kada sam otvorila vrata videla sam Saru.
Jao,da ja sam potpuno zaboravila da dolazi.
"Hej"
"Hej Sara"
Zagrlile smo se i krenule gore.
"O,nisam znala da imaš goste"
"Pa da vas upoznam.Sara ovo je David,Davide ovo je Sara."
"Ćao"
"Ćao"
"Ja moram da idem"
"Nemoj,ostani još malo"
"Ne mogu,imam posla doći ću sledećeg puta"
Otišla sam da ga ispratim do vrata i otišao je.
"Ko je ovo?"
"Pa..um"
"Marija!"
"Okej,ali ovo ne smeš nikom da kažeš!"
"Okej, počni"
"Slušaj,ovo nije baš jednostavno,David je moj..brat"
"Nemoguće"
"Ozbiljna sam"
"Kako znaš?"
Objasnila sam joj šta je sve bilo,a onda je otišla.
Bilo mi je jako dosadno i zaspala sam.
Ujutru me je probudio alarm.
Zaboravila sam da ga isključim.
Spavala sam još malo,a onda sam ustala.
Otišla sam da se okupam i obavim higijenu.
Vratila sam se u sobu i pustila film.Bilo mi je jako dosadno jer nisam znala šta da radim.
Dok sam ležala u krevetu stigla mi je poruka od Alekse.
"Hej, zašto nisi bila u školi"
Šta sada da mu kažem?
Hej,nisam bila baš raspoložena?
Nee,to je glupo.
Moram nešto brzo da smislim!!

Hej,evo novog dela.
Nadam se da vam se sviđa i želim da vas obavestim da će uskoro biti kraj ovo priče💜

Bay😘💗



PromenaWhere stories live. Discover now