Promena

Chapter 27

Otišla sam kući.
Nije bilo nikoga,dobro je.
Otišla sam u sobu i legla.
Boli me to.
Mislila sam da me voli,a on,daleko je od ljubavi.
Da,još uvek ga volim,a u isto vreme i mrzim.
Ležala sam ceo dan,razmišljala o onom što se desilo i plakala.
Bila sam veoma gladna,ali nisam bila raspoložena i nisam imala snage da ustanem.
Čula sam zvuk otvaranja vrata i u sobu se pojavio David.
"Marija,jesi li ti to plakala?"
"Mhmm"
"Sta je bilo,mala?"
Seo je do mene i zagrlio me.
"Idem da ti skuvan čaj,pa ćeš mi ispričati šta se desilo"
Klimnula sam glavom,a on je otišao.
Posle par minuta pojavio se na vratima sa čajem u ruci.
"Pa,pričaj šta se desilo"
Zapocela sam sa pričom,a on me je pažljivo slušao.
"Ubiću ga"rekao je i stegao pesnice.
"Ne Aleksa,ne idi nigde,molim te!"
"Dobro,ali budem li ga video,prebicu ga"
Zagrlili smo se još jednom i tako stajali.
"Slušaj,razmišljao sam da odemo u Las Vegas,a i mislim da će ti prijati da ne budeš ovde"
"Okej,kada će mo ići,želim da što pre odem odavde"
"Mislio sam da odemo za nedelju dana,ali možemo i pre"
"Važi,a sad zelim da budem malo sama"
"Okej,zovi ako ti nešto zatreba"
Da, razmišljala sam i otići ću sutra u školu,ipak mi je to poslednji dan ovde.
Ujutru mi je zvonio alarm.
Ustala sam i pogledala se u ogledalo,izledala sam grozno.
Kosa mi je bila raščupana,a oči crvene i modre od plakanja.
Stavila sam puder kako bih prekrila to.
Obukla sam se i krenula.
U školi su me svi gledali.Ne krivim ih,izgledam užasno.
U uglu sam videla Aleksu.
Počeo je da mi prilazi.
Potrčala sam i ušla u školu.
Otišla sam u kupatilo i pustila suze.
"Ne Marija,moraš biti jaka"
Obrisala sam suze i otišla u učionicu.
Časovi su veoma brzo prolazili i da,na redu je došao i poslednji čas.
Kada se završio uzela sam stvari i izašla.
"Idemo zajedno kući"
To je bila Sara.
"Da,idemo"
Došli smo do raskrsnice i tu smo trebale da se raziđemo.
Prišla sam i zagrlila je.
"Jesi li dobro"
"Da,samo sam želela da te zagrlim"
"Okej,vidimo se sutra u školi"
Da,nećemo se videti.Nisam htela da joj kazem da odlazim,nisam htela da iko zna.
Došla sam kući i spakovala se.
Bilo je 4h i došao je taxi.
Gledala sam kuću i pustila suzu.
Taxi je krenuo.
Odvezao nas je na aerodrom.
"Svi putnici koji idu u Los Angeles neka udju"
Krenuli smo u avion.
Čuo se rad motora,avio se spremao da poleti.
Pogledala sam poslednji put kroz prozor.Avio je krenuo.
Ne znam da li ću se više vraćati,imam previše loših uspomena.

Nekoliko sati kasnije

"Marija,avion sleće"
Pa to je to.
Avion je sleteo.
Ovde će krenuti moj novi život.
Nadam se da ću vremenom zaboraviti na Aleksu i sve loše stvari koje su mi se desile.

*The End*

Pa ljudi,ovoj priči je došao kraj.
Nadam se da vam se ova priča svidela.
I da,možda ću napisati i 'epilog',ali ništa ne obećavam.
Pa,to je to.

Bayy💜💜