Promena

Chapter 23

Šta sada da mu kažem?
Glupo mi je jer moram da ga lažem,ali ne mogu da mu kažem šta se desilo.
Znam!!
"Morala sam da odem do tetke,bilo joj je loše"
Posle par minuta stigla mi je poruka.
"Okej,nadam se da ti je tetka dobro"
"Sad joj je bolje"
Stvarno moram uskoro da posetim tetku ne sećam se kada sam poslednji put bila.
"Hoćeš da odemo da malo prošetamo?"
Jao,šta sada da radim ne smem da izlazim??
Neće me valjda videti.
Pristaću,ovakva prilika se ne propušta.
"Može,u koliko?"
Posle nekoliko trenutaka mi je stigla poruka.
"Dolazim oko 6 po tebe"
Videla sam poruku i otišla da se sredim jer je bilo 4:56.
Ubukla sam farmerke i rozu majicu.
Stavila sam maskaru i labelo.
Kada je bilo 5 sati čulo se zvono na vratima.
Dotrčala sam da otvorim vrata i usput sam se saplela dok sam silazila niz stepenice.
Kako sam samo smotana.
Otvorila sam vrata i vedela Aleksu.
Obukao je farmerke i majicu na kojoj su se ocrtavali mišići.
Bio je tako zgodan.
Smiri se Marija i prestani da buljiš u njega.
"Znam da sam zgodan"
Rekao je i šmekerski se nasmejao.
Pocrvenela sam kada je to rekao.
Zar uvek moram da se izblamiram pred njim?
"Idemo?"
Klimnula sam glavom i krenuli smo.
Šetali smo i on me je uhvatio za ruku.
Dok smo šetali u daljini sam videla neku osobu.Jako mi deluje poznato.
Kad smo se približili videla sam da je to Anabela.
Pogledala me je i nasmejala se.
Čemu se ona smeje?
Zašto me je uopšte briga?
Šetali smo još oko pola sata i onda me je otpratio kući.
Obavila sam higijenu i otišla u krevet,ali celu noć nisam mogla da zaspim.
Razmišljala sam o šetnji sa Aleksom i kako smo se držali za ruke.
Posle mnogo razmišljanja sam utonula u san.

Helouu.
Pre svega želim da se izvinim  jer nastavka nije bilo više  od tri meseca.Skola je počela i imala sam mnogo obaveza i nisam stigla da napišem  nastavak.
Potrudicu se da nastavaka bude češće.
Nadam se da ima još  vas koji čitaju ovu priču i nadam se da niste odustali od ove priče.

U komentarima glasajte ko bi bili bolji par Aleksa i Marija,ili Marija i Marko❤❤