Moram priznati da je bilo jako zabavno ići kod Libi i jebati je u njenoj sobi. Mislim, naravno, bilo je zabavno i kada je ona dolazila kod mene, ali je moja mama uvijek bila kući, a saznanje da vam mama svakog časa može upasti u sobu i uhvatiti vas kako jebete komšinicu nije bila baš najprijatnija. U stvari, to vam nekako i ubije raspoloženje. Vjerujete mi. Ja znam o čemu govorim. Libi nije bila prva.
Naravno, nije da sam želio da nas uhvati ni Libina mama. Da nas je kojim slučajem uhvatila bilo koja od njih dve, ja bih bio taj koji bi na kraju najebao. Jer, oduvijek sam se ponašao prema Libi kao stariji brat. Znao sam to, da bih u tom slučaju, ja onaj kojeg bi kritikovali.
Ali, ako ćemo iskreno, nije postojala neka velika šansa da Libina mama bude ta koja će nas uhvatiti dok se jebemo, zato što je obično već bila na odlasku svaki put kada bih se ja pojavio na vratima, i naravno, imao sam ono što drugi momci nisu - njeno povjerenje.
"Zar te to ne plaši?", često bih je pitao.
"Šta to?" Libi je uvijek nezainteresovano odgovarala pitanjem. A znam da je znala o čemu je pitam.
"Zar te ne plaši to što može tvoja mama da nas uhvati dok se jebemo?" Gledao sam je kao predator dok sam čekao odgovor.
A Libi bi mi uvijek isto odgovorila. "Ne znam", rekla bi, ili nešto tako.
Obično bi moj kurac već bio u njoj duboko. "Pretpostavljam da me plaši. Ali nisam baš sigurna da me je briga."
Naravno, to i dalje nije bio razlog zašto sam volio da odlazim kod nje. Ne.. volio sam da idem tamo, zato što je Libi, sve dok smo bili u njenoj sobi, bila ubijeđena da je ona ta koja drži sve karte u rukama. Nije ni bila svjesna toga da nema ni malo kontrole u onome što se dešavalo.
Siguran sam da je znala da to što se dešava nije dobro za nju, ali nisam siguran da je bila potpuno sigurna koliko loše, samo da ne treba da me pušta da svršavam u nju. Problem je jedino bio u tome što bi joj postalo mnogo teže da razmišlja čim bi se moj kurac našao u njoj.
"Sada, Džek, zapamti", rekla bi mi, "ne smiješ da svršiš u mene." Dahtala je.
"Ali ja volim da svršavam u tebe", usprotivio bih se.
"Ozbiljna sam", strogo bi me pogledala. "Prošli put si svršio u mene, ne smiješ to da ponoviš, okej?"
"Jesi li sigurna?", izazivao bih je.
"Naravno da jesam."
"Ali, Libi", rekao bih, dok se sve jače nabijam u nju, "ti imaš tako lijepu i usku pičku."
To bi uvijek izazvalo Libi da glasno zastenje. Da se izvije na krevetu. Bila je kao glina u mojim rukama. Mogao sam joj raditi sve što sam htio dok je bila u transu.
"Ne možeš da me kriviš što želim da budem u tebi sve do kraja", objasnio bih joj.
"Ne krivim te", branila bi se. "Ali ne možeš da svršiš u mene."
"Zašto ne?", pitao bih.
Nisam siguran da je i znala više zašto ne, samo da ne smije da mi dozvoli da to uradim. Bila je toliko napaljena da bi obično zaboravila razlog. "Samo ne smiješ", rekla bi. "Moraš da mi obećaš, Džek. Moraš da mi obećaš da nećeš svršiti u mene."
"Naravno", uvijek bih odgovorio.
"Kako god ti kažeš."
"Obećavaš?", pitala bi ponovo.
"Biće onako kako ti kažeš", slagao bih.
I tako... iz dana u dan je sve bilo isto. Video bih kako me posmatra kao da se trudi da odluči da li da mi vjeruje ili ne i svakog dana bi odlučila da mi vjeruje. Zapravo, nisam više ni siguran da mi je vjerovala, više mi se čini kao da je ubijeđivala samu sebe da mi vjeruje, jer je želja da je jebem bila previše jaka da bi marila. Samo je trebalo da čujete kako bi zastenjala svaki put kada bih nabio kurac u nju i mislili bi isto što i ja. I vi bi bili sigurni da je upravo to ono što je priželjkivala cio život.
