Grešna 🔚

12.

Deni i ja smo se vratili među ljude, nije mi se dopalo što je razgovarao sa nekom crnkom ali ovo je sahrana, mora razgovarati sa ljudima. Deni je ponovo pobegao i ostala sam sama, zato sam udahnula duboko i krenula ka njemu.

Primetio me je na tri četiri metara i čini mi se da je bio zabrinut, hm.

- Stigli ste, gde je Deni?

- On . . . otišao je da popije nešto - slažem i Liam se blago namršti.

- Dragi nećeš da nas upoznaš?

Malo se ispravim i obratim pažnju na crnku sa kojom je Liam do malopre razgovarao. Prelepa je, ne znam kao bih je drugačije opisala, prava egzotična lepotica.

- Elli ovo je Ivona moja prijateljica.

Ivona i prijateljica. Prva laž. Bolelo je što ja nisam devojka i bolelo je što mi nije rekao ko je ona.

- Drago mi je – pružim ruku prema njoj.

- Takođe – nasmeši mi se savršeno belim zubima.

- Hvala ti što si došla Ivona.

- Taman posla znaš koliko sam volela tvog oca, zovi me ako ti bilo šta treba – nežno je spustila ruku preko njegove. Bilo je mahanički i znalački i da mi Deni nije rekao ko je ona bilo bi očigledno da su njih dvoje imali nešto.

Nasmešila se ponovo i ostavila nas same.

- Gde je Deni?

- Ne znam.

- Elizabeta.

- Liame, zaista ne znam, čim smo došli izgubio se.

- To dete.

- Pusti ga, želi da tuguje na svoj način ne možeš to da mu uskratiš.

Namrštio se ali nije rekao ništa.

Ostatak dana prošao je bez incidenta.

Morala sam da razbistrim glavu, zato sam otišla na posao i utonula i beskonačnost brojeva. Toliko sam bila zanesena da kada sam podigla glavu napolju je bio mrak. Sakupim svoje stvari i krenem kući kad se na vratima pojavi Liam.

- Jesi li završila? – pita me umorno.

- Jesam, jesi li dobro.

- Ne baš, otac mi je umro i imam sestru.

- Stigli su rezultatu – zaključujem.

- Jesu – daje mi kovertu i ide ka stolici. Ne želim da je otvaram, ja sam nekako znala da su u srodstvu.

- Nisi dobro – sela sam preko puta njega.

- Biti dobro je precenjena stvar. Moram da rešim ovu situaciju a ne znam kako.

- Istinom, to je uvek jedini i ispravan način.

- Moja majka je slomljena, moj brat jedva čeka da pobegne na neku planinu a sestra . . . ona je dete koje se stara samo o sebi, lutalica bez doma i nez kontrole.

- Tvojsa majka će biti dobro, potrebno joj je samo malo vremena, Deni ima svoj život a on je dalje odavde, a što se tiče Ketrin, dužan si da joj pomogneš, ona nema nikoga, treba da se pobrineš da bar ima krov nad glavom i da završi školi.

- Zašto si tako razumna? Kak možeš biti toliko smirena dok razmišljaš racionalno?

- Nisam razumna jednostavno to je ispravno, nema tu neke dileme ili radiš stvari na ispravan način ili ih radiš poglešno a razlika je i više nego uočljiva.