Frajer

5.

Taj famozni izlazak bio je tu, pred nama. Na kraju su nam se pridružili Kiza i Grof. Nemam pojma otkud Kiza u toj kombinaciji. On je nadaleko poznat po onom: ,,Splavovi su Meka i Medina".

S vrata nas je zapljusnuo tuc-tuc zvuk. Diskoteka je bila puna, nije izumrla sva raja koja voli elektronsku muziku. Samo još da pronađem Anju. Valjda je stigla do sad.

- Matori, provali ono - uzdahnuo je Kiza zureći u devojke za stolom pored. Bacio sam pogled. Da, dobre su, ali gde je ona? Prišao nam je konobar i stavio nam flašu ,,džeka" na sto.

- Šta je, šabani, gde je pivo? - zezao sam ih.

- Jebiga, mora se! Fensi mesto, fensi piće! - pravdao se Kiza.

- Pa da, još i ta roze majičica ,,Tomi Hilfigen" koju kao da si drpio najvećem frajeru u klubu, tj. meni. Ne ide, brate, uz pivo nikako - zagrlio ga je Marković kucnuvši svoju flašu o njegovu.

- Samo ti zajebavaj. Aj' da nam se posreći večeras! Čak i tebi, geju - pogledao je u Markovića, a mi smo se pridružili nazdravljajući.

Ribe su prolazile, ali nigde nije bilo one zbog koje sam se dovukao ovde. Čoveče, kako mi treba piće! Ali ne, rekao sam da ću večeras ostati trezan. Ako se ona ne pojavi, ima da se olešim. Pogledao sam debile za našim stolom. Nijedan od njih ne preferira ovu vrstu muzike, ali pristali su da je trpe zbog mene. Marković je šmekerski vrteo pljugu znajući da ga gleda nekoliko devojaka i flertovao je smeškajući se poluzatvorenih očiju.

Kiza je cupkao odmeravajući dupe svake devojke koja je prolazila. Grof je polako praznio bocu, ali je imao samo jedan cilj kada izađe - da se što više spuca. Den nas je na kraju ispalio, navodno je zaboravio da je već obećao nekim likovima da će izaći s njima. Ne čudi me njegova ispala u poslednjem trenutku. On je ionako uvek bio nepouzdan i prevrtljiv.

- Polako, tu je, naći ćeš je. Imamo celo veče - namignuo mi je Darko videći me unezverenog.

A šta ako se predomislila u odlučila da ne izađe večeras? Šta ako ju je Arsić ubedio da odu negde sami, u mrak? Možda se baš u ovom trenutku, tamo, u njegovom landroveru... Ne, neću da zamišljam.

Darko me je potapšao po ruci pokazujući mi glavom prema gore. Podigao sam pogled i video je na spratu. Stojala je tik uz ogradu. Opušteno je đuskala i smejala se nečemu što joj je drugarica rekla. Zavrtela je glavom, nijednog trenutka ne prestajući da pokazuje niz savršenih zuba koji se sijao pod neonskim osvetljenjem. Bacila je pogled na ljude ispod sebe, ali nije me videla u gomili.

Njeno lice je bilo u suprotnosti sa atmosferom u klubu. Odisala je spokojem i nevinošću. Ona je jedna od onih devojaka koje, i kada su bile okružene stotinama ljudi, naprosto nije bilo moguće ne zapaziti. Svojom stidljivošću i miroljubivim stavom, činila je da je svi odmah zavole. Ona je bila zvezda, ona je bila kraljica, a nije se nimalo trudila da to bude. Nije izgledalo da uživa u tome. Nije izgledalo ni da joj je neprijatno. Jednostavno, ona kao da toga nije bila svesna. Uprkos svojoj lepoti, nenametljiv stav bio je najzaslužniji za njenu omiljenost u društvu. Anja je bila čedna i odmerena, a istovremeno erotična i zavodljiva. A tek oči, oči kojima strelja i pogađa čoveka direktno u srce. Pogledom je izluđivala toliko da niko nije bio u stanju da joj bilo šta odbije. Samo zbog tih očiju, bio sam u stanju da napravim neku glupost. To je bio prvi put da sam primetio oči neke devojke. Ne sećam se kada i kako sam se popeo do nje. Rekao bih da sam preleteo.

- Još jedno iznenađenje ove nedelje od tebe, Twist. Da sam znala da ću te sresti večeras, doterala bih se.

- Pokušavaš da iznudiš kompliment? - upitao sam je neprestano dižući obrve gore-dole.