Sada, u ovim kasnim satima, ležim i smejem se sama sebi.
Kako sam ovo dopustila sebi?
Kako sam dozvolila da on bude deo moje prošlosti.
Zašto sam mu verovala?
Da, zaista sam ispala glupača...
Kajem se kada sam mu priznala da mi znači kao i za sve one trenutke kada sam mu ta osećanja priznala.
Ali ipak posle svega toga imam osećaj da su ta osećanja i dalje tu, ali i dalje čekam da mi on uzvrati.
Uzvratiće ih on jednom, a tada će biti prekasno.
Ja ću zavoleti drugoga.
