Serendipity / BTS / Park Jimin

Chapter 1.

Inna P.O.V.

Probudio me zvuk mobitela. Bila je to poruka od mog trenera. Rekao je da sto prije dodem do studija.
Umorno sam se ustala iz kreveta i uputila prema kupatilu. Obavila sam jutarnju higijenu i vratila se u sobu,iz ormara sam uzela crne poderane traperice i oversize hoodie,stavila sam labelo na usne i uzela sam torbu za trening koja se nalazila ispod prozora,obula sam crne Vansice,uzela mobitel i slusalice i izasla iz sobe. Sa pulta u kuhinji sam uzela kljuceve od stana i izasla.
Kada sam stigla pred studio,parkirala sam,uzela torbu sa suvozacevog sjedista i usla u zgradu.
Čim sam se pojavila na spratu trener je došao do mene i rekao da moramo razgovarati.

"O čemu se radi? "- pitala sam ga
"Odlučeno je" - samo mi je rekao zaustavljajući se
"Šta, normalno mi odgovori da znam o čemu se radi"- iznervirano sam rekla jer ne volim kada me drze u neizvjesnosti
"Ideš u Južnu Koreju "- rekao je, a ja sam samo pogledala u njega.
"Šta si rekao? "
"Ideš u Koreju" - ponovio mi je
"Ali zašto?"
"Odabrana si da plešeš na turneji jednog benda"-hladno mi je odgovorio
"Ali zašto ja"- ponovo sam ga upitala
"Jer si među najboljima, ti to zaslužuješ i sama to znaš, svi to znamo, baš zbog toga i jesi izabrana"-rekao je sa osmjehom
"Ima li još ikakvih informacija"-rekla sam
"Rekli su da ce javiti ubrzo, kada stignu dalje informacije javit ćemo ti, do tada si slobodna"- rekao je i usao u salu za ples, a ja sam se samo okrenula i izašla iz zgrade.

Putem do stana sam svratila do McDonald'sa, uzela sam hranu i krenula kući.
Kada sam stigla, hranu sam ostavila na stol u dnevnoj, uzela laptop i slušalice i sijela na kauč te nazvala Emy moju BF. Rekla sam joj da dođe te sam prekinula poziv.

Ne dugo zatim, Emy je stigla, te smo obje jele zajedno i pričale u vezi onog sto mi je trener rekao.

Emy mi je uzela laptop i uključila neku grupu na youtube, i ponovo je počela da smara s njima kao i do sada ali moram izdržati.

Odavno je već pala noć i Emy je otišla kući, a ja sam ugasila TV uzela mobitel, laptop i slušalice i ušla u sobu. Iz ormara sam uzela šorc i dugu crnu majicu kratkih rukava i presvukla se, te sam legla u krevet. Uzela sam laptop i stavila slušalice i gledala svoje nastupe, i razmišljala o tome šta ce se desiti dalje, sta me to čeka u Koreji, zašto baš tamo moram ići, ali naviknuti cu se, valjda.
Koliko god mi je drago sto idem toliko mi je i žao, jer ne znas sta me čeka, ipak je to na drugom dijelu svijeta. Ali kako god bilo otići ću tamo i vidjeti sta mi to život sprema.

Već je bilo oko 2h ujutro, ostavila sam laptop i okrenula se prema zidu i zaspala...