Serendipity / BTS / Park Jimin

Chapter 24.

U kući nikome nisam rekla gdje idem, jednostavno sam odlučila da odem i šta god da se desi. Ušla sam u avion i došla do svoga sjedišta, kada smo uzletjeli stavila sam slušalice i i dalje pokušavala da se sjetim šta me to toliko veže za Seoul. Bila sam iznervirana jer se toga nisam mogla sjetiti. Prvo sam se posvađala sa Daeyeolom, jos sada ne mogu da se sjetim.

Kada sam stigla u hotel malo sam se odmorila, a nakon toga sam izašla da malo prošetam i da vidim grad.
Ušla sam u jedan kafić i na ulazu nekoliko djevojaka sam čula kako govore "da li je to ona, zar je živa " samo sam se nasmijala jer znam da je moja smrt bila laž čista. Naručila sam, a zatim mi je prišla jedna od tih djevojaka.

"Slobodno"-upitala je

"Da"- rekla sam, a ona je sjela pored mene.

"Možda je čudno što ovo pitam, ali, ovaj moje prijateljice i mene zanima kako se zoveš"-rekla je, a ja sam se samo nasmijala i okrenula glavu malo u stranu.

"Grace"-rekla sam

"Drago mi je, ja sam Jade"-rekla je i nasmijala se.

"Mi smo jako često ovdje, nismo te prije viđale"- rekla je

"Tek sam stigla, i biti ću samo nekoliko dana"- rekla sam

"Ako ti ne smeta, možeš biti u našem društvu ako nemaš nekih velikih obaveza"- rekla je i pogledala prema djevojkama.

"Zapravo, imam samo jednu stvar da obavim ovdje i to je to"-rekla sam

"Onda hoćeš nam se pridružiti"- upitala je.

"Može,"- rekla sam

"Super"-rekla je.

Zatim sam otišla s njom i upoznala se sa ostalima.

Jimin P.O.V.

Za nekoliko sati počinje koncert, i tek smo počeli sa probom, već sam umoran. Psihički sam umoran zadnjih dana. Ne mogu da izbacim iz glave da sam joj bio tako blizu nakon toliko vremena i sada opet kao da je sve palo u vodu.
Stajao sam na sceni i gledao u plavo svjetlo, i samo sam osjetio nečiji dodir na što sam se trznuo. Okrenuo sam se i vidio Jungkooka. Rekao je kako bi se trebao odmoriti, a zatim je otišao sa mnom u backstage. Sjeo sam na kauč i naslonio se na ruke.

"Hyung, vrati se u hotel i odmori se do večeras"-rekao je

"Ne mogu otići, tek smo počeli"-rekao sam

"Svi smo se dogovorili da je to najbolje i nemoj da me ljutiš sada"-rekao je

"Uf dobro, odoh''-rekao sam, pokupio svoje stvari i izašao.

Zaspao sam u toku vožnje i ako je trajala 10ak minuta. Kada sam ušao u sobu odmah sam legao u krevet, i nekako sam uspio da odmah zaspem.

Inna/Grace P.O.V.

Probudila sam se i kada sam vidjela da je već prošlo 12 sati, poslala sam Jade poruku da večeras neću vani. Ubrzo mi je stigao odgovor da ni one neće jer idu na koncert BTSa. Tada sam se dogovorila s njima da idemo zajedno i Jade nije vjerovala da sam došla samo zbog toga, ali baš tako, nisam tu bila samo zbog koncerta, došla sam kako bih se pokušala sjetiti zašto je moje ime povezano s njima.

Ja sam bila u drugom redu odmah pored scene, a one su bile nekoliko redova iza mene.
Ubrzo je koncert počeo, a onda sam ponovo vidjela lice kao i onog dana kada sam izašla iz bolnice.

Vrijeme je prolazilo, i svaki put sve više sam obraćala pažnju na njega.
Nakon što su zadnji put te noći izašli na scenu počeli su da pjevaju. Pred kraj pjesme došao je do ruba scene i smijao se i gledao je u fanove, sve dok nije pogledao u mom pravcu, osmijeh mu je odjednom spao s lica, a zatim se okrenuo i rekao nešto osobi pored sebe, a zatim je i ta osoba pogledala u mene.

Kada je završio koncert, i kada su otišli u backstage ispred mene se pojavilo njihovo osiguranje. Samo sam gledala u njih kao i svi ostali u nas, rekli su mi da idem s njima i ako nisam znala o čemu se radi krenula sam za njima. Ušli smo u backstage i ušli u jednu prostoriju te su mi rekli da tu sačekam.

Leđima sam bila okrenuta prema vratima kada sam čula nekoliko glasova ispred, ubrzo sam čula kako su se vrata zatvorila. Okrenula sam se i ponovo se susrela s njegovim licem. Stajao je ispred mene i gledao me u oči sa osmijehom na licu.

"Znam da ne znaš ko sam i zašto sam te doveo ovdje"-rekao je, a ja sam se počela prisjećati glasa od noći kada sam došla sebi.

"Ti, ti si bio pored mene onu noć u bolnici"-rekla sam

"Da, jesam"-rekao je

"Ja ne znam ko si ti i zašto je sve u vezi mene povezano s vama"-rekla sam

"Sjećaš li se sta sam rekao tu noć "-rekao je naslanjajući se na stol

"Sjećam, po tome sam te i prepoznala"-rekla sam

"Hoćeš da ti ispričam zašto si povezana s nama"-rekao je, a zatim mi pokazao da sjednem pored njega.

"Zbog toga sam i došla "-rekla sam i nasmijala se.

"Eh, sada, prije neke tri godine ti si došla u Seoul zbog plesa i time si ušla u naš tim, živjela si s nama i tako smo se svi zbližili, uvijek smo svi bili zajedno gdje god smo išli i svašta su pisali o nama, sve dok nisu saznali da smo nas dvoje zajedno, nakon toga je svasta počelo da se dešava i dobre i loše stvari i tako smo prekinuli. Nakon čega si se ti vratila u L.A. bez da ikome kažeš, ubrzo nakon toga si bila oteta od jedne bande s kojom se mi bas i nismo slagali, a ni sada se ne slažemo, i tokom potrage za tobom saznali smo da si mrtva. Poslije toga sve se promijenilo, sve dok se ponovo nisi pojavila u Seoulu tog dana. "-rekao je, a meni se svašta vrtilo po glavi.

"A šta je sa Emy i Zoe"-rekla sam

"Sjetila si ih se"-rekao je.

"Da, valjda"-rekla sam

"One su u prostoriji pored, ako hoćeš možemo otići do njih, tamo u i ostali članovi"-rekao je

"Može, ali bojim se kako će reagovati"-rekla sam te smo izašli.

"Jimin, bojim se"-rekla sam ispred vrata

"Sve će biti u redu"-rekao je i otvorio vrata.
Vrata su se otvorila i svi su se okrenuli prema nama, svi su čudno gledali, a onda sam vidjela Emy i Zoe samo su gledale u mene kao da ce da se rasplaču.

"Inna, ti si živa"-rekle se i samo me zagrlile.

"Izgleda da jesam i zapravo sada se zovem Grace ali nema veze"-rekla sam