Sorry || P. JM.✔

10.dio

"Mama jesi dobro?" Otrčao sam u hodnik i vidio onog za koga sam mislio da ga nikad više neću vidjet.

To je bio moj otac.

SARA P.O.V

Šta se događa u hodniku? Zašto je mama vrištala?

"Dušo brzo idi u sobu, zaključaj se i zovi policiju i hitnu!!!" Došla je sva uspuhana i očima punim suza.

"Ali šta s...?"

"Sve ću ti objasnit sad trči u sobu i zaključaj se!" Trčala sam uz stepenice što sam brže mogla. Ušla sam u Jiminovu sobu i zaključala se.

Šta je događa po Bogu? Gdje je Jimin i hoće li on i mama biti dobro. Idem zvat policiju.

"Halo policija! Ulica ------------. Hitno je!"

"Stiženo za 15 minuta!" Zašto im treba toliko dugo?

JIMIN P.O.V

Vidio sam ga ispred vrata. Ušao je u hodnik i zaključao vrata. Izvadio je pištolj, a mama je otrčala upozorit Saru.

"Što si došao?" Rekao sam hladno ne obazirući se na pištolj.

"Dosta mi vas je! Ulazi u dnevnu." Rekao je mašući mi pištoljem pred  očima. Samo sam ušetao u dnevnu i zagrlio mamu.

"Gdje je Sara?" Šapnuo sam joj u uho.

" U sobi, zaključana i zove policiju!" Oh nadam se da je neće naći.

"Daj selotejp! Brže!" Zderao se , a mama je plačući otišla po ljepilo.

"Zaveži ga!"Zavezala me je.
"Okreni se da te zavežem." Oba dvoje smo zavezani sjedili u kutu dnevnog dok se on derao na nas i mahao pištoljem. Nisam se obazirao na njega, samo sam se nadao da je Sara dobro. Od jednom se čuo zvuk razbijanja sa gornjeg kata.

SARA P.O.V 

Bila sam u sobi sama , ali sam odlučila vijediti šta se doli događa. Hodala sam po hodniku. Bilo je mračno , jedva se išta vidjelo. Htjela sam rukom napipat zid, ali je nešto palo i razbilo se. Uplašila sam se i brzo otrčala u sobu i zaključala se. Nakon nekoliko minuta sam čula korake u hodniku i uspaničila sam se. Od jednom je neko počeo lupati po vratima. Odmakla sam se, a on je upao u sobu.

"T-t-tko s-si t-ti??" Rekla sam preplašeno ne znajući tko je taj čovjek, ali me podsjećao na Jimina.

"Dolazi za mnom!" Došao je do mene uhvatio me za ruku i odvukao me dolje. Dolje u dnevnoj su zavezani sjedili mama i Jimin.

"Š-šta se o-ovdje deš-šava?"

"Dođi dušo sve će biti u redu!" Mama me zvala ,a ja sam počela trčati prema njoj.

"Ne približavaj im se!" Zderao se onaj čovjek, a ja sam samo stala zaleđena u mjestu sa suzama u licu.

"Pusti ju, ona ti ništa nije uradila!" Rekao je jimin koji se migoljio na podu i pokuša da raskida ono ljepilo oko nogu. Od jednom se čula sirena policije i hitne pomoći.

"Znači ona ti je draga. Pa onda će mo se nje prve riješiti!" Rekao je i uperio pištolj prema meni dok sam plakala. Sva moja prošlost mi se vrtila u glavi. Moja obitelj, moj brat, moji prijatelji...

"Neeee..." Jimin se zaderao baš kad se ovaj spremao pritisnuti okidač. Pištolj je opalio, a ja sam zaklopila oči. Nisam ništa osjetila. Netko je upao u kuću.

"Policija! Ruke u zrak!" Otvorila sam oči i ispred sebe vidila Jimina kako leži, bez pomoćan sa krvlju oko njega. Suze su mi još više krenile niz lice. Tada se njegov valjda otac došao do mene, stao iz mene i prislonio mi pištolj uz glavu.

"Pustite me da odem i ništa joj se neće dogoditi!" Polako je hodao unazad i tako do stražnjeg izlaza tada me je pustio i izašao. Ne znam gdje, a ja sam samo potrčala do Jimina, koji je već bio u autu hitne pomoći.

"Mogu li ja s vama?"

"Možete, svejedno morate s nama da i vas pregledamo." Sjela sam pokraj njega, koji je bio sav krvav,  i primila za ruku. Plakala sam kao nikad u životu.

"Sve će biti dobro, samo polako!" Zagrlila me je Jiminova mama. Nisam ni znala da je tu. Samo sam joj plakala u krilu. Stigli smo u bolnicu. Bolničari su sa Jiminom istrčali iz vozila, a ja im mama smo ih pratili sa očima punim suza. Ušli su u salu, pošla sam za njima.

"Oprostite, ali vi ne možete sa njima, morate sa mnom," samo sam klimnula glavom i pošla za njima. Očistili su mi ranu na ruci koju sam dobila kad sam se porezala na razbijenu vazu, koju sam naravno ja razbila. 

.....

Već je bila ponoć. Sjedila sam sa Jiminovom mamom u čekaonici. Došli su i Ana, Karla Tae, mama, Yoongi i naravno Jungkook,  koji je došao sa Yoongijem. Yoongi me je zagrlio. Aja sam još uvijek plakala.

"Hej!" Podignuo mi je glavu.
"Sve će bit uredu!" Obrisao mi je suze, a ja sam ga opet zaglila. U njegovom se zagrljaju osjećam opuštajuće.

"Hvala!" Rekla sam sa malim smiješkom na licu. Odmakla sam se i imala šta za vidjet. Jungkook je već počeo sa svojim planom. Ana je plakala, a on ju je grlio. Samo se nadam da ju neće smuvat.

Izašao je doktor. Svi smo otišli do njega. "Kakao je?" Rekli smo u glas. 

"Izgubio je dosta krvi i u komi je treba mu netko donirat krv."  Svi smo gledali u šoku.

"Ja ću mu donirat krv!" Rekao je Yoongi. Sestra je samo klimnula glavom.

"Mogu li ja do njega?"

"Možeš." Ušla sam u njegovu sobu.