Posle par dana od udesa koji je zadesio moje roditelje, krenuo sam u srednju. Sve je bilo super, novo društvo, novi predmeti, samo što su mi još falili drugovi iz osnovne. Nismo bili baš blizu da bismo se vidjali svaki dan.
Kao i uvek, prvog dana u školi sam upoznao svoje profesore, razrednog i naravno društvo. Bili su svi dobri i mirni (povučeni). Konačno se začulo zvono u hodniku i razredni je ušao u učionicu. Imao je namršteno lice, čak su mu se i obrve bile spojile. Nosio je košulju na kvadratićima i farmerke. Dok nam je pričao sve ono kroz šta smo prolazili i ovih godina, čulo se zvono i razredni je izašao, a za njim i mi.
Pošto mi kuća nije bila blizu, kupio sam vodu i krenuo ka kući. Pešačio sam i konačno stigao, svaki put je naporno posle školskog dana doći do kuće. A nije imalo nikakvog autobusa do neke stanice u mom naselju.
Dok su mi se majka i otac odmarali od udesa, jer su imali ozbiljnije povrede, moj stariji brat Jacob, koji je završio celokupno školovanje, pravio je doručak i ručak, ponekad je pravio i večeru, ali ja sam češće.
Odgledao sam par epizoda omiljene serije i legao da spavam.
Ujutro me je probudio bučan alarm na mom stolu. Krenuo sam da se spremam za školu. Napokon sam se spremio i krenuo. U školi je društvo bilo malo življe, veselije, tako sam i stekao nove prijatelje.
Proteklih nekoliko nedelja sam se zbližio s dosta njih, ali sam imao jednu najbolju drugaricu. S njom sam delio bukvalno sve tajne, a tako i ona meni, nadam se. Završio se još jedan školski dan koji sam jedva izdržao, jedva sam došao do kuće. Bacio sam ranac na fotelju i legao u krevet. Pa sam zaspao.
NADAM SE DA VAM SE SVIDELO, OVO JE TEK POČETAK
YOU ARE READING
Mesečarski gubitak
FantasyAko te neko povredi, ni ne znajući šta mu sledi, mesečarenjem odlazi na destinaciju neke polusrušene kuće. U kojoj se nalazi jedan neverovatan magijski zid. Kada udju u taj zid odlaze na sasvim drugu planetu, sa drugim i strožijim pravilima.
