Mesečarski gubitak

Mesečarski gubitak / Šesto poglavlje

Zazvonio je alarm. Da l' je ovako brzo prošla noć? Ovo moram da kažem Melisi. Obukao sam se i otišao do kupatila da se umijem. Krenuo sam ka kuhinji da jedem ovsene pahuljice natopljene mlekom. Završio sam i otišao da operem zube. Spakovao sam knjige, pošto me mrzi uveče da pakujem, i otišao da se obujem. Stavio sam ranac na rame i izašao iz kuće. Polako sam hodao ka školi. Kroz par ulica sam prošao šutirajući kamenčiće sa trotoara. Stigao sam do škole i pozdravio se sa Melisom. Pošto je krenulo drugo polugodište, svi smo pomešali mesta i svako je seo gde je hteo. Tako sam ja seo sa Melisom, pošto sam se sa njom najviše družio.

"Ćao Melisa", rekao sam spuštajući se na stolicu.

"Ćao Davide"

Svi su već bili došli, sem Meta i njegove najbolje drugarice koji su sedeli ispred nas.

"Gde su Met i Britni?", upitala je.

Jao da Met.

"Melisa, znaš li da sam sanjao Meta kako prolazi kroz onaj prolaz. I nestade.", rekao sam.

"Zbog toga ga nema", odgovorila je.

"Šta pričaš Melisa, kako zbog toga ga nema?", upitao sam.

"Pa Davide, logično je. Kada nekoga proguta ta tama onda nestaje, ne znam gde ide, ali verovatno nestaje.", odgovorila je.

Govorili smo tiše pošto su iza nas bili drugovi koji su išli sa nama u odeljenje, ali nisam želeo da iko sazna.

"Ne znam da li nestaje, ali ima nečega", rekao sam.

Samo što je zvono zazvonilo, Britni je uletela zadihana u učionicu. Bila je crvena u licu, a kosa joj je bila buknula na sve strane.

"Davide, nemoj da se ljutiš na Meta, sve ću ti ispričati, samo mu oprosti", ubrzano je rekla.

"Zašto da mu oprostim?", odgovorio sam

"Pa zbog toga što je svima izjavio za tebe. Pretili su mu, znam i ko je"

"Ko?!", upitao sam.

"Njegov očuh. Nikada ga nije voleo, uvek ga je tukao. Uvek kada je izlazio u kafiće, puštala ga je majka dok mu je očuh spavao ili bio u kafani."

"Zašto onda nisam sanjao njega, umesto Meta?", upitao sam užurbano.

"Ne znam", odgovorila je.

Bio je čas geografije. Veoma dug i dosadan čas. Iako je profesor predavao Melisa i ja smo se raspričali. Crtali smo svašta po sveskama i trljali naškrabane ruke od hemijske.

"Britni, hoćeš li sa nama posle škole u šumu? Da spasemo Meta?", upitao sam je.

"Možemo li ga spasiti? Zar već nije mrtav?", upitala je.

"Odakle ti znaš da je nestao??"

"Pratila sam ga, Meta. Imao je u plavu majcu i donji deo trenerke. Nosio je sobne papuče. Nisam znala šta radi, ali su mu bile zaklopljene oči. Verovatno je mesečario. Kada je ušao kroz taj prolaz bio je jedan čovek tu ispred kuće, ne znam koji. Video me je. Potrčala sam da izletim što pre iz šume i svom srećom sam izašla. Trčala sam do kuće..."

"Tišina tamo!", razdrao se profesor.

Završio se čas, poslednji čas. Melisa i ja smo izašli na sporedna vrata, dok je Britni morala da ide u wc. Izašla je sa drugaricama, ispred ulaza u školsko dvorište se pozdravljala sa njima i one su polako odlazile svojim putem.

"Znači idemo", rekli smo svo troje u glas.

Otišli smo do obližnjeg kioska da kupimo vodu. Platili smo i uputili se ka južnoj šumi pored grada. Bili smo dugo šetali, bilo je oko 17:00, tako da smo se podelili da svako ide u jedan od tri sokaka. Dogovorili smo se da se na ulazu u šumu nadjemo u 19:00. Svako svakom je čestitao srećan put u šumu i krenuli smo.
Ostala mi je još polovina vode u flaši. Gledao sam svuda oko sebe, sve što sam video bile su drveća, poneki cvet i par vrsta ptica.

"Šta je ovo?", upitao sam sam sebe.

Iza drveta je bio crni sako. Kada sam otišao do njega neko u crnim cipelama se ušunjao iza mene i stavio mi maramicu na nos i usta. Pokušavao sam da se odbranim, ali nisam mogao. Vrteći mi se u glavi, pao sam na zemlju. Udario sam glavu i polako su mi se zaklapale oči. Čitav mrak.