Mesečarski gubitak

Mesečarski gubitak / Treće poglavlje

-Ja, ja ne verujem. Zašto ja ovo sanjam-,pomislio sam. Podigao sam glavu sa jastuka i naslonio sam se na sto. Zašto sam sanjao onog bradatog coveka? Otpio sam poslednji gutljaj vode sa stola.

"Moram naći ovo mesto. Bilo gde da se nalazi moram ga naci, ne znam čemu služi ona kuća i onaj prolaz. Čemu li vodi?", pričao sam samom sebi.

Obukao sam se. Pozvao sam Meta.

"Ee Davide", progovorio je posle dugog šuštanja iz telefona.

"Hej slušaj me pažljivo. Moraš me čekati ispred škole, odmah!"

"Šta se dešava?", rekao je.

"Samo me tamo čekaj!", prekinuo sam slušalicu i izleteo iz kuće.

Čuo sam kako mi majka u pozadini uključuje mikser, tako da me verovatno nisu videli niti čuli kada sam izašao. Trčao sam brže nego što sam mogao. Eno ga.

"Davide šta se dešava", rekao je zabrinuto.

"Moraš brzo krenuti sa mnom u šumu", zadihao sam se od trčanja.

"Ali zašto?"

"Videćeš" rekao sam.

Šetali smo po šumi čitavih 3 sata, ali nije bilo nikakvih iznenadjenja. Pošto su par šuma oko našeg grada nismo mogli sve da pretražimo za jedan dan. Bolele su nas noge, a i ovako smo mislili da krenemo kući pošto je padao mrak.

"I šta tražimo?", pitao je Met

"Ne znam da li ti mogu reći"

"Slobodno Davide, znamo se od prvog razreda. Valjda me bar malo poznaješ"

"Slušaj. Sinoć smo bili u kafiću"

"Dobro to znam", prekinuo me je.

"Da. Otišao sam u kupatilo i video nekog čoveka kako siluje jednu devojku."

"Ju, Bože", opet me je prekinuo

"Dobro Mete, majku mu, ne prekidaj me", posle ove rečenice se ućutkao.

"Video me je taj čovek i izašao iz kupatila. Rekao sam da se vrati, ali nije. Odveo sam je do kuće i otišao. Ne znam joj ni ime."

"Zbog toga si otišao onako rano sa žurke?"

"Da", odgovorio sam

"Dalje?", upitao je

"Kada sam zaspao sanjao sam jedan čudan san. Bila je u šumi jedna polusrušena kuća. Imala je neki kao prolaz kroz zid. Ugledao sam iz žbunja čoveka koji je silovao devojku. Išao je prema tom zidu tamno plave-ljubičaste-crne boje. Oči su mu bile zatvorene. Kročio je u taj prolaz. Prvo je gurnuo ruku, pa onda ostatak tela."

"Daj Davide, to ne mora ništa da znači"

"Mora Mete, Znam to mesto. Video sam ga jednom. Verovatno kada sam išao sa tatom i bratom u lov na srne"

Osetio sam kako mi Met i dalje ne veruje. Kao da je sve ovo traganje za tom kućom beskorisno. Otišli smo svako svojoj kući, ja da, za njega ne znam.

"Dobro veče, gospodine", besno mi je rekla majka kada sam ušao u kuću.

"Mama, molim te"

"Gde si bio?", upitala je.

"Bio sam kod Melise. Radili smo na projektu za školu"

"Davide, sada je raspust"

"Jesi li ikad čula za domaći zadatak?"

Otišao sam u svoju sobu i zalupio vrata. Da li sutra da pozovem Meta da pokušamo da nadjemo onu kuću? Da li? Stvarno ne znam, ne znam da li je to dobra ideja. Da li mogu da mu verujem? Svaka druga reč mi je bila 'ne znam'. Bio sam na kompjuteru do kasno uveče. Tako sam i zaspao. Za upaljenim kompjuterom i na stolici.
Ustao sam i izašao iz sobe. Otišao sam u dnevnu sobu. Nije bilo nikoga. Brat je spavao u svojoj sobi. Gde su mama i tata?
Ugledao sam list na stolu u kuhinji.

'Imate doručak u frižideru. Mi smo otišli do babe i dede u selo. Ako dodje komšika i pozove ispred kapije, reci da nisam tu. Mama'

Zar mi stvarno pišu poruku na listu. Danas postoje telefoni, mogli su da me pozovu i da mi to sve kažu. Zar ne?

"Jacobe, ustaj"

"Sad ću", balavio je sanjivo.

Izvadio sam večeru iz frižidera i zagrejao u mikrotalasnoj. Postavio sam sto i Jacob je dosao. Seli smo da doručkujemo.