Leah's POV:
Otišla sam u svoju sobu i prva stvar koju sam primjetila je to da svari na polici nisu poredane u onome redoslijedu u kojemu sam ih ja ostavila.Što znači da mi je netko bio u sobi i očigledno je preturao po stvarima.
"Dylll!!!!"
Čula sam jedva primjetno 'molim?'sa donjeg sprata.
"Dođi!"
Čekala sam dvije minute i nestrpljivo lupkala nogom i gledala u svoje ruke koje su bile prekrižene.Onda sam začula korake i Dylan je banuo na vrata.
"Si nešto trebala Le?"
Upitao je pomalo zadihan,vjerojatno zbog ubrzanog penjanja.
"Da li si bio u mojoj sobi?"
Upitala sam sa podignutom obrvom i dalje lupkajući nogom.
Počeo se igrati sa prstima i nervozno okretati glavu.
"Paaa,ovajj...."
Uzdahnula sam i preokrenula očima.
"Daj reci već jednom,neću te ubit"
Podigao je glavu i pogledao me zelenim očima,čistoj kopiji mojih.
"Ustvari,nisam ja"
Rekao je pa opet spustio glavu.
"Pa ko je onda?"
Opet je počeo govoriti.
"Onaj dolje idiot je trebao na WC pa sam ga morao poslati ovamo gore je u onome dolje pukla cijev i on je slučajno ušetao u tvoju sobu i odlučio da je okej kopat po tvojim stvarima.Sorry"
Aaa znači nije Dyl.
"Okej je,možeš ić"
On je brzim koracima izašao,a ja sam se bacila na svoj krevet.Okrenula sam se na stranu i uočila knjigu na polici.'Alice u zemlji čudesa'.Hah.
Ustala sam i uzela knjigu s police u ruke.Prešla sam po sada već ostarjelim koricama i usne su mi se izvile u tužan osmijeh.
Otvorila sam knjigu i ugledala bijeli papir.Osjetila sam kako suze ponovno naviru,ali sam ih potisnula jače.Uzela sam papir u ruke i odložila knjigu na sto.
Sjela sam na stolicu i odmotala papir.To je bilo pismo koje mi je on napisao.
'Za Leah:
Znaš neki dan sam bio u knjižari i ova posebna knjiga mi je zapela za oko.Pomislio sam kako mačka na početnoj strani stvarno liči na tebe(nemoj me ubiti plz).Uzeo sam je u ruke i osjetio kako bih ti je trebao kupiti.Neka te ona podsjeti da ću ja uvijek biti tu.Da ću ti čak i kuhat zato što ti nemaš pojma.Da ću te branit od svih dečki iako se bolje odbraniš sama.Bilo kako bilo,sviđala ti se ili ne,ne smiješ je bacit zato što je od mene.Zato je čuvaj i kad si tižna pročitaj.
Od That hot dude(Jay)'
Sada su suze uveliko klizile niz moje obraze.Još uvijek se sjećam dana kada sam je dobila od njega.To nikad neću zaboraviti.
Čula sam šuškanje i zatekla crnokosog kako stoji kod vrata i gleda u mene.
Odmah sam okrenula glavu i obrisala suze sa lica rukavom.
Opet sam se okrenula prema njemu i ustala.
"Trebaš nešto?"
Upitala sam.
"Ništa posebno,samo sam se stvarno htio izvinut za upadanje u sobu i kopanje po tvojim stvarima."
Kimnula sam glavom i ispustila uzdah koji nisam ni znala da držim.
"Sve je okej,možeš ići"
Rekla sam pokušavajući nagovijestiti da mi se ne jebe ni jedan posto jeli njemu žao ili ne.
"Ja sam James inače"
Preokrenula sam očima.
"Aha,vrlo korisna informacija"
"Dobro.Shvatam.Adios"
Izašao je iz sobe a meni su koljena zaklecala i leđa skliznula niz hladan zid.Suze su same išle,a rijeka sijećanja navirala.
Bože koliko mi fali,to nije normalno.Boli ova praznina,boli jako.Neću ja njega nikad zaboraviti.
James POV:
Silazio sam niz stepenice namrštena lica,brzim koracima.
Sišao sam i stao do Dylana.
"Idem doma"
Izjavio sam i odmah uzeo ključeve od auta i kožnu jaknu.
"Kuda ćeš?"
Upitao je sa zabrinutom facom.
"Doma"
Odgovorio sam nezainteresirano i izletio iz kuće pa u auto.Ušao sam i jako zalupio vrata.Pokrenuo sam ga i upalio muziku,glasno nadajući se da neću čuti svoje sopstvene misli.
Nadajući se da ću izbiti njenu sliku iz glave.
Prelijepa je,a tako tužna.Tako slomljena.Možda,samo možda ako se potrudim,uspijem da je izbavim iz mora tuge....
Ne,ne,ne očemu ti misliš kretenu?
O njoj,eto o čemu.
Javila se moja divna savjest.Šta ja mogu kad je onakva.Kada je u javnosti sva nasmijana i divna,a iza onih vrata briše suze rukavima.
Iako je prošlo jako malo vremena otkako znam nju,njenog brata znam odavno.
Nisam znao da će biti ovoliko lijepa.
Šta ću jebeno da radim?
