Zaboravljas...

12 part

Citavu sedmicu sam se dopisivala sa Martinom. Vidjali smo se svaki dan poslije skole. Sad je napokon subota i on me je pozvao da izadjemo u kafic. Bit ce i nekoliko njegovih najboljih prijatelja koji zele da me upoznaju. Obukla sam uske sive hlace, crnu majicu bez ramena sa malo sljokica, sivi blejzer i stiklee sa ogromnom potpeticom *-*.

Nisam se pretjerano sminkala, samo malo maskare i sjajilo.

Neko je pokucao na vrata od sobe.

J a : Da?

A ice: Helooo ti najsladje stvorenje na svijetu. Di ides?

Ja: S Martinom na kavu.

Alice: Aaaaaaaaaaaaaa. Cekaj. Moram te malo bolje sredit. Dodji. -uzela me je za ruku i povukla s kreveta.

Ja: Sto ti sad smjeras?

Alice: Nista opasno, don't worry.

Otisle smo u njenu sobu. Izvukla je svu mogucu sminku i naredila mi da sjednem.

Ja: jadna ja sad, ko me sminka, izgledat cu ko vjestica.

Alice mi se narugala.

Stavila mi je malo pudera, napravila sivo-crni smokey eyes i za kraj malo toniranog sjajila, onako boja breskve.

Alice: Izgledas savrseno.

Ja: Iako sam se nadala da cu moc da te zezam jer si me unakazila, moram priznati da si upravu. Hvala sis.

Alice: Znas da sam uvijek tu. A sad idi s onim, kakogoddasezove, i obori ga s nogu!

Ja: zove se Martin.

Mama je uletjela u sobu brzinom munje.

Mama: E bas taj. Dosao je po tebe. Uhuhu, izgledas SAVRSENO!

Ja: Dosta laskanja, uobrazit cu se. Ajde, idem ja da Martin ne ceka. Ljubim vas.

Posala sam im pusu i izasla iz sobe.

Cula sam mamu 'Racheel!'

Okrenula sam se prema njoj.

Mama: Drago mi je da si zaboravila Petra. -osmijehnula mi se.

'Nisam ga zaboravila, samo sam odlucila da moram nstaviti da zivim'-pomislila sam u sebi, ali ipak nisam nista rekla. Samo sam joj uzvratila osmijeh.

Strcala sam niz stepenice i bacila se Martinu u zagrljaj.

Martin: Hejj tiii najsladje stvorenje na svijetu, izgledas S-A-V-R-S-E-N-O

Ja: Ko mi kaze? Nego idemo li? Kasnit cemo.

Martin: Da, idemo. 

Sjeli smo u auto i vozili se do kafica oko 15 minuta. Medjutim, sva parking mjesta su bila zauzeta.

Martin: Cini se da cemo morati da parkiramo negdje dalje, pa cemo ici pjeske.

Na kraju smo parkirali skoro izvan grada.

Izasli smo iz auta.

Noc je bila prohladna, doslovce sam drhtala u svojoj tankoj vestici.

Martin: Je li ti hladno?

Ja: Ma malo. Al izdrzim do kafica. -nasmjesila sam mu se.

On je zastao i skinuo svou duxericu. Ogrnuo ju je oko mene.

Martin: Bolje?

Zastala sam i okrenula se prema njemu. Zagrlila sam ga.

Ja: Puno bolje. Hvala. -odvojila sam se malo od njega i pogledala ga.

Njegove usne su se priblizavale mojima. Zatvorila sam oci. Napokon taj dugo ocekivani poljubac..

Kada smo se odvojili pruzila sam mu najtopliji moguci osmijeh.

On je naravno uzvratio.

Uhvatio me je za ruku i hodali smo jos oko 15 minuta do kafica.

Prije nego sto smo usli vratila sam mu duxericu.

Ja: Hvala ti.

Martin: Nista posebno nisam ucinio.

Poljubila sam ga.

Ja: O daa, jesi. Idemo sada. -povukla sam ga za ruku i usli smo unutra.

4 njegovih prijatelja su sjedili za stolom, Ana, Marina, Leo, Dino i Marko.

Prisli smo im. Njihove face su izgledale kao da su vidjeli duhove.

Martin je vidio da mi je neprijatno pa se pokusao nasaliti.

Martin: A necete reci bok?

Ana je ustala od stola.

Ana: ovaj, idem si uzet pice. I mislim da cu morat ici. Ovaaj. Da, imam nekih obaveza. -ustala je i otisla.

Marina: Anaaa, cekaj me. Ovaj ljudi izvinite, moram da vidim di ce Ana. -otrcala je za njom.

Leo i Dino su se sasaptavali neprestano me pogledajuci.

Marko je pozvao Martina da razgovaraju. Malo su se odmaknuli od stola, no jos sam mogla da cujem dijelove razgovora.

Spominjali su rijeci : 'kucka', 'Petrova bivsa', pa opet 'kurva'... I sve tako.

Martinse okrenuo prema meni i nasmijesio.

Martin: Ovaj, idem nam uzeti pice. - i nestao je iza coska.

Dino i Leo su ustali.

Dino: Ovaj mi idemo da vidimo di su Ana i Marina.

Marko mi se kiselkasto nasmjesio i otisao za njima.

Osjecala sam se uzasno posramljeno.

Istrcala sam iz kafica.

Protrcala sam pored Martina i prosula svo pice koje je nosio.

No nisam marila, samo sam htjela pobjeci... Daleko od svega... Dale od prica... Daleko od NJIH.

Martin je dotrcao zamnom.

Gutala sam suze.

Martin: Hej, sto ti je?

Ja: nista... Bas nista. Samo imam glavobolju i tako, idem doma.

Martin: A oni nisu mislili nista lose... Sorry.

Ja: ne, nije zbog njih. 'lagala sam.

Martin: OK, kako god zelis odvezem te.

Ja: Ne, necu. Vrati se unutra, zabavi se. Sutra je i ovako nedjelja, vidimo se, ne?

Martin: Sigurna?

Ja: 100 %. Vidimo se sutra. .nabrzinu sam ga poljubila i otrcala u prolaz do taxi stajalista.

Usla sam u prvi taxi i tada vise nisam mogla zadrzati emocije.

Pocela sam da placem.

Taxista: Jeste dobro gospodicna?

Jedva sam promrmljala da i svoju adresu.

Sklupcala sam se i glavu naslonila na prozor.

'Zar nikad nece prestati pricat o meni?'

'I to njegovi najbolji prijatelji'

'Pa sto sam ja to Bogu skrivila???'

U dubini duse sam osjecala da moja i Martinova veza nema nikakvu buducnost... Znala sam koliko mu je bitno misljenje njegovih prijatelja... A sad je ocito kakvo misljenje imaju o meni.

Rukavi blejzera su bili potpuno mokri, sminka razmazana.

Izula sam stikle i bosa usetala u kucu.

Potrcala sam uz stepenice i zakljucala se u sobu...

P.S ZNAM DA NISAM DUGO PISALA, ALI CKOLA ! NADAM SE DA CU OD SADA REDOVITIJE PISATI NASTAVKE ! HVALA SVIMA KOJI CITAJU MOJU PRICU.