Zaboravljas...

14 part

Usla sam u sobu i u suzama legla u krevet. Zar sam ja tako prokleta? Hocu vjecno patiti? Taman kad pomislim da cu biti sretna neko mi tu srecu unisti.

I znate sto je najgore, usla sam u ovu vezu da bih zaboravila Petra, sigurna da ako ne volim Martina ne mogu bit ni povrijedjena. A zavolila sam ga... I da, povrijedjena sam.

Cula sam vibriranje mobitela.

Izvukla sam ga iz torbice. 1 nova poruka od Martin-a.

'Rachel, meni je stvarno zao... I cijenio bih ako bi smo ostali prijatelji. Je li to OK?'

I koliko god htjela odgovoriti 'ne', znala sam da ga volim i da mi je potreban... Da cu poludjeti ako ga skroz izgubim.

Ruke su mi drhtale dok sam pisala odgovor.

'OK je'-kliknula sam na ''send''.

'Hvala Rachel. Onda, sutra prijateljska kava. Poslije skole, na starom mjestu. Vidimo se?'

I opoet sam znala da moram odgovoriti ne, ali kao da je neki djavo obuzeo moje tijelo...

'Vidimo se'-otkucala sam.

Sutradan sam u suzama pricala Ninni sto se desilo.

I ona je plakala samnom.

'Bog za tebe cuva nekog posebnog'-ponavljala mi je. 

'Ne trebam ja nikog. Necu vise nikog.'-govorila sam joj.

I u skoli se pricalo o meni i Martinu. 

Vidjela sam i neke od onih njegovih prijatela, svi su se pravili da me ne poznaju.

Petar je setao kroz skolu sa svojom novom djevojkom, no nije me doticalo.

Gledala sam u prazno i listala sve trenutke koje sam provela s Maritinom...

Poslije skole sam otisla u onaj 'nas' kafic.

Martin je sjedio za stolom i mahnuo mi kada sam usla.

Pridruzila sam mu se. Narucili smo kave.

Pricali smo o skoli, nastavnicima, svim mogucim glupostima...

No niko nije doticao tmu naseg raskida.

Martin se pravio kao da se to nije ni desilo.

U jednom trenutku je ustao.

Martin: Moram samo kratko do toaleta. Vracam se brzo, nemoj mi pobjeci. -pomilovao me ej i otisao.

Stresla sam se od njegovog dodira. Tako rado bih ga zagrlila, rekla mu da ga volim, da mi fali...

No mi smo samo 'prijatelji'.

Skroz sam se zamislila da nisam ni primjetila kada se vracao.

Mahnuo mi je rukom pred ocima, te sam se trznula.

Martin: Sto nam se ova ljepotica zamislila?

Ja: Onako, bez razloga.

Martin je ponovo sjeo.

Martin: Hoces jos nesto popiti?

Ja: Ne... Moram da idem.

Stavio je ruku na moju.

Martin: Hoces da te odvezem?

Ne mogu vam opisati koliko mi je srce jace zakucalo...

Ja: Oh, da... Ako nije problem.

Martin: Naravno da nije. -nasmijao mi se.

U toku voznje smo sutili. U jednom trenu se zacula pjesma 

James Blunt - Goodbye My Lover 

Nisam vise mogla da izdrzim. Pocela sam plakati.

Martin: Hej, sto je bilo mala?- uzeo me je za ruku.

Ja: ne mozemo biti prijatelji. Ja te volim.

Martin: Gle, rekao sam ti da je to jedini nacin da me imas. Prijatelji ili nikako. -ispustio mi ej ruku. 

Martin: Mozes da biras...

Ja: Ali...

Martin: Nema ali. -doslovce se derao.

Ja: pusti me da izadjem van.

Martin: nista znaci od prijateljstva?

Ja: Gad si.

Martin: Hej, smiri se, mala. Nisam htio da te rasplacem. Sve je OK, ne?

Okrenuo se prema meni i nasmijesio. Ja (glupaca) mu nisam mogla odoljeti.

Ja: Da, OK je.

Nakon 10 minuta sam stigla doma.

Izasla sam iz auta i mahnula Martinu.

On je izasao i zagrlio me.

Martin: Ciao bella.

Ja: Laskavce.

martin: Prijateljski samo,. Znas to valjda?

Spustila sam glavu. Je l mi uvijek mora ovo govoriti i podsjecat me da nece biti nista izmedju nas???

Ja: Gle Martine, ne mogu. Nema nista od ovog naseg prijateljstva!

Martin: A nema, je li??

Ja: Da, nema. -usla sam u kucu i zalupila vrata. Sjela sam na pod i plakala... Satima...