Marija, moja strast

Part 2

  Probudio sam se pre nje i imao sta da vidim. Lezala mi je na grudima, tako spokojna. Imao sam osecaj da znam sta joj je u mislima, ali nikada nisam saznao. Zeleo sam otici pre nego sto otvori oci jer je samo sa njima mogla da me zadrzi. Nekoliko sitnih misli provuklo mi se kroz glavu, upalio sam cigaretu i ponovo krenuo se izvlaciti iz tog predivnog zagrljaja. Nije se budila. Nacedio sam sok i seo na terasu. Beograd zaista ume da bude lep u zoru, ali je najlepsi ipak sa njenog prozora. Vratio sam se u krevet i gledao je kako spava, nisam se nikada zaljubljivao posle prve noci ali ona je imala nesto. Vetar koji se preko terase uvukao u sobu lagano joj se igrao sa kosom, bila je prelepa kao nijedna do sada. Priblizio sam se jos blize i poljubio je, lagano je otvorila oci i prosaputala: "Ti si jos tu.. Ja.. Mislila sam da si kao i svi samo otisao. Ja jednostavno ne znam..." Bila je zbunjena, pomalo uplasena. Cutao sam nekoliko minuta i onda tiho rekao: "Ono sinoc je bilo lepo, ali je ovo sada mnogo lepse. Imao sam mnogo devojaka. Nisu one bile lose, ali si ti najbolja. Zato preporucujem..."-I tu sam zastao. Njene usne su vec bile na mojim. Ljubila me tako nezno, a imao sam osecaj kao da joj usne pomalo i drhte. A onda taj osmeh. Presao sam joj rukom preko lica i upitao: "Kafa?" Usledio je mnogo jak zagrljaj za koji sam mislio da ce trajati satima. I te reci koje cu pamtiti dugo: "Nisam ja zelela da odlaze te proklete lastavice, jer da sam znala da toliko boli na jednom krilu bih sigurno bila ja. Svaki njihov let ja sam dozivljavala kao gubitak sebe. Plakala sam, nekada i jecajuci docekivala zore. Ali kao i sve vremenom je prolazilo. Ostavljalo me samu, samu sa nadom koja traje da ces ti prince doci i poneti me daleko od tog jata. Ali ako gledam na to da je ljubav ta koja boli onda me sada boli vise nego ikada i ne zelim da ikada prestane!" Marija je strast. Marija je ljubav. Marija je sve ono sto me cini srecnim! Osecam je kroz telo, moja dusa je prepoznaje.