Marija, moja strast

Marija, moja strast part 4

  Nismo se videli 2 dana, imao sam osecaj kao da sam pobegao mnogo daleko i zaboravio na sve, ali sam i mrzeo taj grozan nemir u stomaku. Gomila pitanja mi je navirala u mozak, zadirkujuci tako stidljivo moje emocije, terajuci ih da zaplacu i poklone malim slatkim lazima tu glupavu nadu. Ne znam vise ni sam za cim. Svakim novim danom, ponavljao sam te scene nasih susreta. Cak i onog malog prodavca ruza koji je prosto insistirao da joj poklonim jednu.Provlacio sam jako puno hartije kroz ruke, zeleo sam je imati svaki dan tu, pozeleti dobro jutro ili laku noc. Nedostajala mi je. Jako puno. Toliko puno da sam mogao osecati srce koje se razdire iznova i iznova. A onda je nesto odlucilo prekinuti sva ta komesanja, svo to ludilo. Zazvonio je telefon. Tihim glasom je rekla: "Dodji, ne mogu vise..." Uhvatio sam prvi taksi. I sam taksista me cudno gledao i vise puta pitao: "Kuda?" To "kuda" odzvanjalo mi je kroz usi kao najgori ton, imao sam osecaj da odzvanja i celim automobilom. Na trenutak sam pobegao iz svoje zamisljenosti i rekao: "Vozi na bulevar, samo prokleto vozi..." Pojavio sam se na njenim vratima, moj mantil je bio raskopcan i dobro natopljen tom odvratnom prolecnom kisom koju sam mrzeo iznad svega. Zvonim vec cetvrti put, hvata me panika. Otvaraju se vrata. Istrcala je iz stana i jako mi se okacila oko vrata sa tim neodoljivim pitanjem: "Zasto te nije bilo ovkao dugo? Koliko si mi samo nedostajao! I njima si nedostajao, znas li?"- upiruci prstom ka prozoru. Nisam ni uspeo da odgovorim, zalepila mi je poljubac i odvukla me ka njenom najlepsem mestu. Njenom raju. Krevet je bio natopljen votkom. Skinula mi je kosulju, ali sam tada prelazeci usnama preko njenog vrata uspeo da se vratim u normalno stanje. Njen miris je bio moja hrana. Prelazila je jezikom preko mojih grudi. A onda odjednom ponovo pitanje: "I oni zele da nastavim, znam, prokleti bestidnici..."- ponovo upiruci prstom ka prozoru. Pomazio sam je po licu, gorela je. "O kome pricas, Marija? Ko je tamo?"- zacudjeno sam upitao. "Zar ne vidis te licemere? Keze mi se svakim danom, misle da sam prljavusa. Da ostavljam svakog. Da me ne zeli nijedan. Ne mogu..."- suze su joj natapale lice. Uzeo sam je u narucje i odneo do kupatila. Umio sam je. Stavio sam je ispred ogledala, stao iza nje i rukama je zagrlio oko struka. Glava mi je bila na njenom ramenu. Drhtala je. "Gledaj, Marija!! Reci mi sta vidis.. Ja vidim andjela koji ume lepo da govori, koji je po prvi put u zivotu umeo da strast pretvori u ljubav. Ne, Marija to nisu iskrice neke prolazne, to je prava ljubav. Zaljubio sam se u tebe."-nezno sam joj govorio. "A ovo gde su moje ruke, bice nas zivot. Sa tobom ga zelim."-tiho sam izgovorio, a onda sam je pogledao u oci i sa vrhovima usana blago gricnuo njeno uho. Pocela se smejati. Okrenula se i zagrlila me cvrsto. Osecala se tako spokojno. Moja Marija, moja ljubav!