Marija, moja strast

Marija moja strast part 6

Probudio me alarm. Zora.. Okrecem se ka suprotnoj strani kreveta ali nje nema." Opet je nekud odlutala moja ljubav"-pomislim uz osmeh. Lagano pripalim cigaretu ne misleci uopste o tome. Nema krize, ah tek je 20 min proslo. Boze koliko ja nju zapravo volim, kao kakav balavac gledam svaki minut koliko je sati. Odjednom ulece ona,bukvalno bez zvonjave, bez kucanja, bez najave... "Maco idemo na more!" Onda se odjednom izbeci: "Ti si tako go hodao po stanu??" Slegao sam ramenima i rekao: "Da, pa... Zapalio cigaretu na terasi,uzivao u danu, jutru... Vidim nema te, pa sam zapalio jos koju, pa jos koju... Pozeleo da se ne ponovi onaj dan, jer 'pak sad imamo "drustvo".. " A kako cemo na more?- upitah zacudjeno. Prvo je pocela kolutati njenim krupnim ocima, pa potom uvrtati pramenove kose, a onda sela meni u krilo. Liznula mi obraz i kroz osmeh rekla: "Tatica je i dalje jako sladak! Toliko sladak da bih ga sad pojela. " Pocela se jako smejati i valjati po krevetu, a onda su gacice spale. "Marija je l' mi to smemo u tom stanju? Ipak si 5 mesec."- upitah zacudjeno. "Tatica je u strahu... Naravno da smemo, samo lagano tatice.."- cerekala se kao klinka. Sela mi je ponovo u krilo, ali ovaj put tacno gde treba. Ljubio sam je nezno po vratu, drzeci je za kukove. Presla mi je prstima preko usana, pa me potom jako zagrlila i glasno uzadahnula: "Predivan si! Slatkis moj!" Dugo smo lezali tako i cutali, sve dok mi nesto nije palo na pamet. Zasto ja nju ne bih zaprosio na moru? Hmm... A onda je ona prekinula tisinu: "Misicu, idemo u Dubrovnik! Sta kazes?" Poceo sam zacudjeno buljiti u plafon kao da razmisljam, a veoma tesko sam se borio sa tim da se ne nasmejem i pokvarim sve ono sto sam zacrtao. Onda me potom jako ustinula za nogu da sam vrisnuo. "Nisi mi odgovorio, zasto cutis?" Lagano sam provukao kroz usne: "Da... Moze Dubrovnik, zasto da ne...? Prelep je!" Bacila se preko mene kao da nije trudna, nekad me to znalo bas nervirati kao da ne brine, ali sam ludacki zaljubljen u nju da joj mogu i otrov oprostiti. "Ah... da pitao si me kako idemo? Pa... Moji imaju neke obaveze oko vinograda, znas.. A mi mozemo uzeti kola. Zamisli, samo mi. Ja, ti i ovaj malecki nestasko i more.." Bila je na meni, pa sam predlozio: "Vidi, maco kad si vec gore mogli bi jos jednu partiju... Ne, ti si gore, a ja ne mogu ni da mrdnem, to je automatski napad na moju teritoriju. Moram da se branim." Poljubila me socno, ustinula za nos i rekla: "Volim te, ali ono bas bas!" Poceli smo se pakovati. Stala je ispred ogledala i probala jednu od svojih haljina, gledala se. Bila je bozanstvena! Topio sam se u njenim ocima, u njenom neznom pogledu prepunom emocija, srece. Ali ne one obicne srece, vec one prave prepune ljubavi, voljenja, svega najlepseg. Stao sam iza nje, nezno stavio ruke na stomak i rekao: "Obecavam ti da ces biti srecna. Najsrecnija zena ikada! Necu to samo govoriti, vec pokazivati svakim danom i tebi i nasem sinu. Volim te najvise na svetu, andjele!"