Marija, moja strast

Marija moja strast part 5

Beograd, ponoc. Nestajem, prasina se polako provlaci kroz stare novine. Cudesno lepa noc, bas onakva kakvu sam zeleo, nista manje razlicita od bilo koje druge. Sedim zavaljen na terasi osluskujuci nocne sumove. Gledam zaljubljene parove kako se skrivaju po mracnim haustorima i mislim- "Boze, samoca gubi svoj sjaj... Ne damo joj mi prljavi mocnici ljubavi da spusti svoju nit, ne dam joj da zazeli prisustvo.." Ona spava, naga je. Mnogo je naucila tih noci, dao sam joj dodatne casove. Lagano joj prelazim prstom preko tela, kao da koracam po najlepsim predelima upijajuci svaki detalj deo po deo. Oh, Boze... Prelepa je! Na trenutak se probudila, pogledala me onim svojim blistavim zelenim ocima i poput kakve kraljice naredila da nastavim. Bas onako kako ona voli. Najvise, najlepse, najludje.. Kao nikad najsladje! Prst sam zamenio jezikom. Upijao sam svaki detalj te cudne slasti. Nije me iznenadjivala pomisao sto sam svakim delom sve gladniji, uzivao sam u Mariji, mom najlepsem desertu. Probudio sam se ali je nisam video. Na stomaku mi je bila polozena ruza sa salvetom, sa otiskom njenih usana i porukom "znas". Nisam shvatao sta se desava, ali sam odlucio da sacekam. Sati su prolazili, ali nista se nije desavalo. Prokleta tisina gutala je moju sobu sve vise i vise, bacajuci me u sve vecu brigu, neku cudnu nezivesnost, pomalo i strah... Setao sam kao duh, od prostorije do prostorije, osluskivao komsije, ali nista.. Dva meseca kasnije, dobio sam sluzbeni put u Zagreb. Dugo nisam posetio taj grad. Odseo sam u jednom hotelu i posle jako mucnog i teskog dana, da saberem misli svratio sam u bar. Dugo nisam mislio o njoj, bio je to mucan period koji sam hteo zaboraviti kao sto je i ona mene. Poput kakvog balavca znao sam ponekad pustiti i suzu, oh kakva slabost moje prirode. Sedeci za sankom i polako ispijajuci viski, kroz nozdrve mi se provuce jak zenski parfem i pored mene sede zavodljiva brineta. Kosa joj je prekrivala lice tako da nisam mogao videti o kome se radi. Barmen sa jako cudnim akcentom, meni iskreno jako smesnim upitao ju je sta zeli. Rekla je: "Isto sto i gospodin!" Za cas se ispred nje pojavi viski i kockice leda se zavrtese u casi. Pomalo sam bio zbunjen ali sam i zeleo da saznam ko je misteriozna dama. "Teska noc, gospodjice?"-upitah, pomalo zainteresovano. Dugo je cutala, a onda tiho rekla: "Mnogo teskih noci je proslo, ali jedna noc je najteza bas kao i ova sad. Bas teska.." Pomislih bolje da ne pokusavam nista, zasto bih pokvario secanje na Mariju, lepo je bilo. Nastavio sam da cutim ali mi je sve vreme njena kosa bola oci. U jednom trenutku okrenula se ka meni i ja ostadoh u cudu, nista nisam mogao da progovorim... "Marija.. Ja ne mogu da verujem, sta..."-promucao sam par reci. Oci su joj bile pune suza. Te prelepe zene oci stvarale su kisu koja je kvasila obraze koje sam najvise voleo. Stavio sam svoje dlanove na njene obraze pokusavajuci da obrisem tu tugu, strah, sve u jednom koji je grizao njeno srce, a onda sam je upitao: "Zasto si otisla? Sta nije valjalo? Bio sam van sebe, svuda sam te trazio... Ja.. Izvini u soku sam." "Izvini, ja... Trebalo mi je da budem sama. Morala sam.. Samo mi je trebalo da sama odlucim.. "-kroz suze je pricala. "O cemu?"-pitao sam zacudjeno. Uzela je moju ruku i stavila je na svoj stomak i tiho rekla: "O ovome. O nasoj ljubavi... O svemu sto ce nas jos vise ucvrstiti." Iz soka u sok. Ovaj put onaj najlepsi.Zagrlio sam je i nezno poljubio. "Volim te Marija, nikada nisam prestao! A i on ce biti vrh nase ljubavi."-bio sam presrecan dok sam to izgovarao. Pocela se jako smejati i rekla: "Ludice otkud znas da je on, mozda je ona?" Samo sam slegao ramenima i kroz osmeh rekao: "Jednostavno znam!"