-Bako...Hana nije u sobi, hteo sam da pođe sa mnom do plaže – Vasil se čuo iz salona.
Trže je dečakov glas, otvori oči i pogleda u tavanicu...shvati da je u njegovom krevetu, i u njegovom zagrljaju. Oseti nalet stida kada se seti svega što su imali prethodne noći, pogleda ga ispod oka...spavao je. Polako se pomeri želeći da pobegne, nije imala hrabrosti da ga pogleda oči. Spavala je sa čovekom kojeg zapravo nije poznavala, sve je bilo zasnovano na predpostavkama i osećaju. Ni sanjala nije da će ovako ikada postupiti, predati se nekome bez zadrške nošena samo strašću. Klizila je lagano iz njegovih ruku... oseti pritisak, steže je i privuče uz svoje telo. Okrete se i pogleda ga, posmatrao je sa zanimanjem, podiže obrvu i promuklim glasom reče.
-Kuda?
-Vasil je ustao, bio je u mojoj sobi...upravo je rekao Meliki da nisam tamo.
-Pa?
- Molim te, moram ustati...u tuđoj kući sam i u vrlo nezgodnoj situaciji.
Orhan prođe rukom kroz kosu i pridiže se, gledao je kako leži na jastuku postiđena i uplašena. Bila je prelepa, topla od sna i tako ranjiva...oseti da je izjeda predaja. Spusti glavu i dodirnu joj usne, milovao ih je ne pokušavajući da je poljubi. Rukom kliznu pod pokrivač, nasloni topao dlan na bedra privlačeći je sebi. Pokuša se izvući... izvi se i upade u zamku, uhvati je za kosu i stopi usne sa njenim. Prikova je za krevet tiho joj govoreći..." ne idi...ljubi me...Hana, ljubi me". Zamagli se pogled, gubio se njegov lik u naletima penušavih talasa Crnog mora, jedva se održavala na površini... povuče je vrtlog strasti lomeći je oduzimajući joj dah. Bio je deo nje...uzimao sve ne ostavljajući ni jedan trenutak ne ispunjen njim. Snažne ruke su je nosile kroz valove, ponirući sa njom dok ne začu uzdah koji ga uznese i izazva poslednji drhtaj stopljen u poljubac. Disali su teško držeći se jedno drugog kao davljenici ljubavi gledajući se kao dva brodolomnika nasukana na nepoznatoj obali, dovoljni sami sebi. Oboje su bili svesni da ništa neće više biti isto, sve mostove su spalili za sobom.
Popodne su stigli u konak. Dočeka ih Selima oduševljena što su bili u poseti kod njenog brata i snaje, čekala je da joj ispričaju novosti. Hana je osećala da će propasti u zemlju od stida jer su oboje znali šte se dogodilo, shvatili su kada su ih videli zajedno. Njihov osmeh nikada neće zaboraviti. Laknu joj jer stara dama očigledno ništa nije znala sem da su prenoćili. Orhan je rekao par oficijalnih rečenica, jedva je vladao sobom, pred očima mu je igrala slika njenog zadovoljnog uzdaha i stiska ruku na njegovim ramenima. Gledao je ispod oka i svaki pokret njenog tela u njemu je izazivao nalete želje, ta žena je bila stvorena za ljubav. Iz misli ga trže poruka na telefonu...smrači mu se i ustade odlazeći iz salona.
Vasil je morao da se vrati kod majke. Grlila ga je pružajući mu knjigu sa bajkama koju je kupila u maloj knjižari na obali. Obećala je da će se opet videti. Orhan je stezao vilice i postao dalek i hladan...boleo ga je svaki rastanak sa sinom. Te noći se vratio oko 2h po ponoći...nije mogla zaspati drhteći u čežnji. Bolelo je ostao je toliko dugo, nije mogla ni pomisliti da je bio sa Medihom...ubilo bi je.
Sledećih dana je na posao vozio vozač, njega nije videla...čula je da je otišao u Istanbul, nastao je problem oko cene duvana. Ništa joj o odlasku nije rekao, ni jednom je nije pozvao niti poslao poruku. Osećala se poniženom i iskorišćenom, nije mogla razumeti zašto se tako ponašao...zar je sve bilo samo zadovoljenje potrebe? Tri dana agonije, patnje...od one večeri kada se kasno vratio od Medihe reč nije progovorio. Gde je pogrešila? Šta je pogrešno uradila ?
-Gospodine Tekin...nadam se da će sve biti u redu, mnogi proizvođači su se udružili i biće postignuta cena – Demir, zamenik ministra govorio je u njegovom kabinetu njemu i njegovom advokatu. Gledao je kroz prozor kilometrima udaljen, svaka misao je bila sa njom. Bolelo ga je svaki deo tela kada bi srce zakucalo setivši se njenih usana i snenih očiju. Nije otišao dovoljno daleko da bi se oslobodio sebe i nje...pokrenula je lavinu osećanja posle toliko godina mira. Obećao je sebi da nikada neće voleti ni jednu nakon razočaranja sa Medihom. Iznova prolaziti izdaju nije mogao dozvoliti, još jedno razočaranje bi bilo previše. Odzvanjale su mu ušima reči bivše žene.
