Dragulj < Završena >

***

Elle se okrenula i ugledala ni manje ni više nego Logana. Stajao je ispred nje, odjeven u trenerku, sa slušalicama u ušima. Izvukao je prvo jednu, pa drugu slušalicu i pogledao u nju.

"Zar ti nisi bolesna?"

"Otkud ti to?", trudila se da ne kašlje.

"Pa, iz nekog razloga, tvoja mama i moja mama se druže. Tako da...", zaškiljio je na jedno oko."Zašto si vani, ako si bolesna?"

"Nisam. Ozdravila..", ali nije ni dovršila rečenicu kad je kihnula koliko snažno je mogla.

"Vau, kako graciozno. Poput slona.", klimnuo je, a ona ga je odmjerila."Šalim se. Ali ne bi trebala biti vani. Nije dobro za tvoje zdravlje."

"Zašto to tebe brine?"

Okrenula mu je leđa i nastavila svoje šetanje, a on je krenuo za njom.

"Ne brine me. Ali, ni najvećem neprijatelju ne bih poželio gripu. Gadna stvar.", odgovorio je i uzdahnuo."Ali, zato je jutro idealno za trčanja. Rekao bih da mi se pridružiš, ali ti jedva stojiš."

"Čak i bolesna mogu da te pobijedim.", pogledala ga je i ubrzala korak.

"Izazivaš me?", nasmijao se i krenuo za njom.

Iako je mislio da neće ni pet metara trčanja izdržati, pogriješio je. Pretrčala je više od deset metara, kad se naglo zaustavila i digla pogled ka njemu.

"Log..."

"Elle!", uspio ju je uhvatiti na vrijeme, prije nego što se srušila.

Podigao ju je u narjučje i osvrnuo oko sebe, shvativši da nema ni njenog vozača, nit ikog drugog.

"Sranje."

Njene oči su bile čas otvorene, čas zatvorene. Dehidrirala je.

"Uredu..", polako ju je spustio na svoj krevet i pogledao."Izgledaš poput mrtvaca."

"Ti bi to volio.", prošaputala je i polako otvorila oči."Jesam li pobijedila?"

"Mora da me zezaš.", odmahnuo je glavom i otišao do kuhinje."Gotovo da si umrla, a kažeš da si pobijedila."

"Barem sam se borila do smrti.", polako se uspravila i uzela čašu vode koju joj je donio.

Sjeo je ispred nje i pogledao ju, a ona je eksirala čašu i spustila na stol.

"Šta je?", pogledala ga je u oči.

"Kako to uspijevaš?"

"Šta?"

"Ovo.", odgovorio je."Ne možeš da napustiš moj život."

"Želiš li da ga napustim?", tiho je upitala.

Prešao je jezikom preko suhih usana i uzdahnuo."Jesi li gladna? Da naručim nešto?"

"Trebala bih poći kući..", pokušala je ustati, ali odmah se vratila u prvobitni položaj.

"Nazvat ću tvoje. Da ne brinu.", rekao je i ustao.

Uzdahnula je, gledajući za njim. Nije mogla vjerovati da je toliko poludjela da se nalazi u njegovom stanu i ne želi da ide. Samo je htjela da bude u njegovoj blizini, bez obzira koliko tk pogrešno bilo.

"Halo? Logan ovdje. Logan Terrington.", govorio je držeći telefon prislonjen na uho."Pronašao sam Elle u parku, nakon čega joj je pozlilo. Sad je kod mene u stanu...Nema potrebe da brinete, sad je dobro. Čini se da je dehidrirala...Uredu. Da, da, nema problema...Doviđenja."