- Ne možeš mi to uraditi, Davide.. - mislim da sam vrisnula. Oči su mi se sklopile na dobru sekundu i skoro da mi je sav vazduh iz pluća nestao. Osjetila sam Zaynovu ruku na svojim leđima. - Mislila sam da me voliš. Kada nekog voliš, činiš što je najbolje za njega.
- Pusti mi da ga prebijem, molim te. - čula sam Zayna kako šapuće na moje desno uho no nisam mu mogla dozvoliti. Ne želim da završi u zatvoru, to je ono što ne želim. Otvorila sam oči i pogledala prema Davidu. Bio je ljut i razumjela sam. Klela sam se da ga volim no kada se Zayn pojavio, sva ljubav je nestala. No sada mogu priznati da ga nikada nisam voljela. Za mene je tu bio samo Zayn. Samo on je imao moje cijelo srce u svojim rukama.
- Devra, Devra, Devra.. - David se nasmijao. Vidjela sam ga kako grči ruke i opušta ih. - Ništa nisi naučila. Kada sam te tek upoznala, bili smo prijatelji.. Pričala si mi o Zaynu no kada sam ti ponudio novce, pala si u moj zagrljaj. Svakako, žrtvovala si svoje srce zbog ovog tu klipana.. - osjetila sam kako mi Zayn steže ruku. Znam da se jedva suzdržava. - No dobro, nikada mi neće biti jasno zašto ti se sviđa idiot koji te je silovao i koji ti je ubio oca. No, to nije bitno.. Ja znam da ćeš ti sačuvati život ovog kretena, a mi ćemo uživati.. I naravno, poslati mu pozivnicu na naše vjenčanje. - nasmijao se jako glasno i obrisao krvi koja mu je curila niz obraz.
- Ni mrtav ti ju neću dati. - Zayn je progovorio kroz zube dok me je čvrsto stezao za ruku. David je bio upravu. Ja nikada ne bih poslala Zayna u zatvor. Nikada ne bih dozvolial da pati. Pogledala sam prema njemu i lagano uhvatila njegove ruke.
- Neke stvari jednostavno nisu suđene. - prošaputala sam dok sam spuštala pogled prema njegovim rukama. - Ne želim da više patiš, Zayn. - krenuo je nešto reći no prekinula sam ga. - Dopusti mi da završim ono što sam krenula reći. Volim te. I ne želim da to ikada zaboraviš. Moje srce će kucati samo za tebe. I svako jutro kada se probudim, željet ću da si kraj mene. No, ne.. Ne mogu te poslati u zatvor. I ako odeš u zatvor, bit ću sama i nismo uspjeli u ničemu. Naša ljubav nije imala šansu na ovome svijetu. - prošaputala sam i pustila njegove ruke. - No, ja neću živjeti bez tebe. - nisam bila sigurna da li sam sve to već negdje u podmislima isplanirala. Ili je sve vodilo na ovaj trenutak. I David i Zayn su me gledali. Lagano sam se odmaknula tik to ormara. Visoki smeđi ormar. Otvorila sam vrata ormara i pogledala prema jastuku. Srebreni metalni dio pištolja je čekao na mene.
- Zašto će ti pištolj u sobi? - Nia me je pitala dok je češljala svoju dugu plavu kosu. Smiješila se samoj sebi u ogledalu. Uvijek je voljela svoj izgled. Redovi predivnih bijelih zubića, duga plava kosa, prelijepe plave oči. Po koje pjegica.. Predivno tijelo ako smijem dodati. I ja bih se divila samoj sebi da tako izgledam.
- Bio je Zaynov. Još uvijek ima metak u sebi.. Čuvam ga. - nasmijala sam se samoj sebi. Ne znam zašto se nisam rješila pištolja. Kada bi mi policija ušla u kuću, išla bih smjesta u zatvor. No tamo bih bila sa Zaynom pa nije loše. Uzdahnula sam i prošla rukom kroz svoju dugu crnu kosu. Ne znam, ne znam zašto ga nisam bacila. Možda jer ima veliku povezanost sa Zaynom. Nikada ga nije koristio. Uvijek ga je čuvao u ladici i onaj dan kad smo pobjegli, pružio mi ga je. Rekao je čisto ako mi zatreba.. Mene nisu pregledali jer su mislili da me je Zayn oteo. Ipak sam bila porijeklom jevrej. Pala sam u šok pa nisam ništa rekla. A nikada ne bih rekla ništa protiv Zayna tako da sam se branila šutnjom.
- Što ako ti mama nađe? - pitala me je i počela se šminkati mojom šminkom. Podigla sam i spustila ramenima, govoreći da nemam pojma što će se desiti ako ga mama nađe. - Ja bih to bacila. Zamisli da padneš u depresiju i ubiješ se.. - ona se tome odvalila smijati no ja se nisam mogla tome nasmijati. Nikada nisam ismijala ljude koju su depresivni i suicidalni dok se Nia stalno šalila sa njihovim život. Vjerovatno jer ni nju niko nije žalio dok je bila u logoru. Ne znam nisam sigurna. Uzdahnula sam lagano i prošla rukom kroz kosu - loša navika. Imala sam puno loših navika, a jedna je bila i da volim do kraja.
- Idemo jesti, ne mogu više razmišljati o Zaynu.. - uzdahnula sam i slagala sebe, misleći da ću zaboraviti na Zayna ako jedem. Nije pomoglo, da se zna.
Izvukla sam srebreni pištolj, no još sam bila leđima okrenuta njima. Mogla bih se samo ubiti. Davida ne mogu ubiti - onda će Zayn u zatvoru, a i ja. A Zayna ne bih mogla nikada ubiti. Znači ostajem ja. Živjeti bez Zayna je isto kao i biti mrtav. Okrenula sam se prema Zaynu i malo se nasmijala. Pokazala sam mu pištolj.
- Sjećaš se kada si rekao.. Koristi ga samo ako ostaneš bez mene. Nasmijao sam se tome i onda rekao da se šališ.. No ja sam to shvatila ozbiljno. Ima metak. Jedan. Dovoljan. Molim te.. Nemoj me mrziti.. Molim te, Zayn.. Volim te, no moram.. Moram to učiniti.. - obojica su me gledala u šoku, no ja sam polako primakla pištolj. Pritiskao je moja prsa i znala sam da kada povučem okidač da će se sve završiti. Ionako smo svi mi samo višak u ovom svijetu. Svi mi koji živimo onako prazni. Bez ljubavi.
- D'Devra.. - mogla sam čuti Zayna i tada sam izgubila svijest. U tom trenutku dok sam padala, pomislila sam na svašta. Da je to to. No ono što me je zabrinula je bila svijetlost. Nije bilo uspomena samo svijetlost.
________________________________________________________
svi ste imali drugačija očekivanja od ovog hahah. šta mislite je li umrla ili nije? hah, ovako sljedećeg nastavka neće biti bez 10 komentara. čita vas jako puno, a malo komentira.. uvijek pišem jer volim pisati no mislim da vi to možete.. i molim vas da komentari ne budu tipa 'savršeno', 'super', 'kad će dalje?' - hvala vam još jednom! <34
YOU ARE READING
flower crown » 2nd season
FanfictionSudbina je čudna igračka. © 2014 by kerimajekraljica; all rights reserved.