MOJE ODRASTANJE #1

#2

Najeli smo se. Tata je otisao na posao, jer mu smjena počinje oko 10:00. "Hej mama, ako nije problem, ja bih danas otišao do Petre. Možda ju odvedem u kino u centru." "U redu, što se mene tiče može, ali na ručak bi nam došla teta, pa bi bilo lijepo da budeš tu." "Mama, nisam više mali. Ana će biti tu i praviti vam društvo." "Svinjo pokvarena. To nije fer. Mama reci mu nešto." "Ana, život nije fer. Pospremi stol." Rekla je mama skroz smireno i spontano. Dakle, moj život je toliko jadan. Lovro smije sve, a ja ne smijem ni pomisliti na neku stvar. Naravno i onda je tu ona njegova Petra, koja je samo da kažem bila moja BFF, da bila. Skupa smo se družile od vrtića. Lovro je uvijek bio taj koji je smio sve, ponekad bez pitanja, ali smio je sve. Ja naravno nisam. Jedina stvar, odnosno osoba koju sam ja imala, a on ne, bila je Petra. Bile smo jako bliske. Sada više nismo. No nema veze. Shvatila sam koliko je ustvari glupa i umišljena. Filip ju je zamjenio prije godinu dana. Njega sam sasvim slučajno upoznala i počeli smo se družiti i drago mi je zbog toga. Stvarno je poseban frend. "Stol je pospremljen. Mama, idem ja u sobu!! Moram se presvući." "Ajde, ali budi brza, trebam tvoju pomoć, a da ne pričam da moramo u dućan. Požuri..." "Hoću mama." rekla sam i otrčala sam po stepenicama do svoje sobe uzela mobitel u ruke i nazvala Filipa. "Ajde Filipe, javi se.... Konačno. Dobro jutro, moram biti brza, slušaj. Tina i teta dolaze na ručak najvjerojatnije. Umrijet ću od dosade. Možeš li doći nakon ručka? Molim te........... jej, vidimo se!" Presvukla sam se na brzinu. Obukla sam neke kratke hlače, koje su malo zrezane i majicu na ramenice. Oprala sam zube, stavila malo kreme na lice. Isplela sam si pletenice i sada sam mogla ići s mamom. Spustila sam se u kuhinju i mama me već čekala sa popisom što nam sve treba. Izašle smo van i sjele u auto. Do najbrže prodavaonice trebalo nam je kojih 10 minuta. Ušle smo u dućan. Ona je hodala sa popisom, a ja sam morala voziti kolica. "Treba nam kilogram brašna, tjestenina, salata, nekakvi keksi...." Ona kada krene nabrajati onda ne staje. Imale smo sve u kolicima, osim soka. Sve teže mi je bilo voziti ta kolica. Kada smo dosli do odjela sa sokovima, ja sam... ja sam stala kao neka krava i gledala u njega. Da on je bio tamo.... moj simpatija sa svojim najboljim frendom Davidom. Uzela sam sok s police i zamalo da nije pao na pod i da se sve nije rasulo po dućanu. Vidjela sam da sam se izblamirala pred njim skroz. Bilo me sram, ali šta mogu. To sam ja... Mama me samo gledala i nije uopće željela komentirati. Uzela sam još jedan sok i krenula prema blagajni. Sve smo stavile na kasu, a mama je izvadila karticu da plati. On je došao iza nas i stajao sa Davidom. Smijali su se, a ja sam bila vjerojatno sva crvena što od srama, što od toga da mi se sviđa. Sjela sam u auto i jednostavno sam se pocela smijati kao retardirana vjeverica na struju, a tako sam se i osjećala....