I tako,kao mali,nesigurno svitac moja duša luta mrakom. Dajući znake života kroz povremeno svetlo koje sija kratko ali jako. Povređena duša pokazuje kako joj moć slabi jer nema više mesta gde bi novi nož mogao da nađe svoje utočište.
Osećam kako se rupe šire a količina krvi je nepodnošljiva.
Gubim svest i nestajem u ponoru mesečevih zraka.A i dalje sa osmehom posmatram tvoje lice i sjaj tvojih očiju i ponavljam grešku po stoti put-i dalje te volim.
