Osećaj bestežinskog stanja.
Lebdim.
"Tu sam"
Čujem tiho šaputanje.
"Tu sam,balavice.Pored tebe sam"
Mrak me plaši.
"Hej,hej,polako"
Gubim se.
"Ne odlazim više,hej"
Mokro?Nešto mokro je na mom obrazu.
"Nemoj,znaš da mrzim kada plačeš"
Plačem?Zasto ne osećam kako plačem.
"Volim tvoj osmeh"
Borba sa vazduhom postaje sve teža.
"Hajde,rekao sam ti to već.Volim onaj tvoj retardirani smeh,koga se toliko stidiš.Zar ne vidiš?"
Mrak me plaši.
"Znaš,kada se nasmeješ oči ti cakle a obrazi ti se naduju i porumene praveći da tvoje lice izgleda kao lopta."
Osećam jaku bol u predelu srca.
"I kada pričaš.Ti ne pričaš,ti vičeš ali volim tvoj glas.To vikanje me uvek nasmeje."
Tresem se.
"I cvetiće,još čuvam tvoje cvetiće.Vidi.Umalo da ostanem vez njih,velika je borba to bila.Mama ih je nasla u mojim farmerkama.Ne odvajam se od njih,donose mi sreću,baš kao što sam ti rekao."
Sve veću količinu kapljica osećam na svojim obrazima.
"Zima će.Sećaš se kako smo se grudvali i kako smo se svadjali oko imena Nindza kornjača.Uf,uvek si bila tvrdoglava.Hej,polako,tu sam"
Telo mi trne.
"A Hisar,samo naš Hisar,nisam posećivao odavno.Ići ćemo zajedno,da se prisetimo"
Hladan vetar struji mojim telom.
"A znaš,nedostaješ mi.Nedostaješ mi,više nego što možeš da zamisliš.Nikad ti to nisam spomenuo jer i sama znaš kakav sam kada je ljubav u pitanju,ne volim da komentarišem o tome,plašim se svojih emocija.Ali,tebe sam i jedinu voleo.Samo tebe,od trenutka kada smo se prvi put posvadjali znao sam da će mi faliti to dete.Sećaš se kada sam ti rekao da kada sam sa tobom imam utisak kao da šetam dete,nisam dovršio svoju rečenicu tada.Nemaš pojma koliko mi je to prijalo i koliko sam se srećno osećao pored tebe,jer sam i sam bio dete.Volim te derište jedno,uvek i zauvek."
-A onda je ustao i prišao spomeniku te ostavio žuti cvetić,napravljen od cevčice.Duboko se zagledao u njenu sliku,na svakoj slici je bila nasmejana jer takvu su je svi pamtili.Kao nasmejanu i srećnu devojku.A samo je on znao koliko je umirala u sebi.🌻
